Ko bude pobedio na izborima za rumunskog predsednika ima nezahvalan zadatak da povede zemlju uzdrmanu privrednom i političkom krizom.
Rumunija trenutno nema ni vladu koja bi donosila odluke, jer se 1. oktobra raspala vladajuća koalicija pošto je deset ministara iz redova socijaldemokrata podnelo ostavku. Krnji kabinet Emila Boka oboren je u Parlamentu.
"Čini mi se da je kod nas, politička kriza i veća od ekonomske. Čini mi se da bi Rumuni potpuno novu ličnost za predsednika koji bi mogao da donese stabilnost", ocenjuje analitičar Radu Tudor.
"Svi kandidati su uglavnom politički potrošeni. Trajan Basesku zato sad primenjuje populistički pristup, a Mirča Ćoana kao socijaldemokrata poklanja pažnju socijalnim problemima, ali bez jasnog ekonomskog programa i odlučnosti da preduzme rezove", kaže analitičar Stelijan Tanase.
Očekuje se da u drugom krugu dvoboj vode dosadašnji predsednik Trajan Basesku, bivši kapetan broda, koga, uprkos raznim skandalima, podržava trećina birača i Mirča Ćoana, nekadašnji ambasador u Vašingtonu, sa tek nešto manjom podrškom.
Uz prvi krug predsedničkih izbora, održava se i Referendum o reorganizaciji i smanjenju broja poslanika u Parlamentu.
Rumuni kažu da im se vrti u glavi od šarenila izbornih poruka. Svaki predsednički kandidat obećava da će baš on izvesti zemlju iz krize i pobediti siromaštvo, ali nijedan ne spominje bolne rezove bez kojih nema dvadeset milijardi evra novčane infuzije iz kase Međunarodnog monetarnog fonda.
MMF traži da se radi brzo-restriktivan budžet, smanjenje državne uprave, manje penzije i zaleđene plate.
Iako je ekonomija prethodnih godina značajno rasla, Rumuni su ostali među najsiromašnijim Evropljanima. U uslovima ovogodišnjeg ekonomskog pada od osam odsto gube nadu da će živeti bolje.
"Radim toliko godina, a ne pamtim kad sam bio na letovanju. Mojoj ženi svakog meseca treba bar osamdeset evra za lekove, a penzija joj nije ni pedeset", rekao je Vasile Simion.
Većina Rumuna proklinje kredite koje su uzeti u evrima tokom ekonomskog buma. Banke su podigle kamatne stope, domaći lej je izgubio petinu vrednosti, a radna mesta im vise o koncu.
"Svakog meseca plaćam banci oko 400 evra. Kamata je sve veća, nije bila tolika kad sam uzimala kredit. A ako ne platim na vreme, pošalju mi opomenu i uzmu još deset evra. Ne mogu da se nosim sa tim", kaže Ćorćeta Eftimije.
