Predsednica Udruženja penzionera: Najbogatiji ljudi u Srbiji su oni koji drže staračke domove

Tanjug

Većina korisnika doma u Barajevu, u kojem je u požaru stradalo osam osoba, bolovala je od neuroloških i psihijatrijskih bolesti, saznaje BIRN. U trenutku požara u domu nije bilo dežurne sestre, već ju je menjao sin vlasnika, nekvalifikovan za takav rad. Domovi socijalne zaštite u Srbiji neretko ne posluju po pravilima, često su bez licence i bez stručnog osoblja.

Ovi podaci, kaže predsednica Udruženja penzionera Stari grad Snežana Šantić – nisu iznenađujući.

Snežana Šantić kaže da zakon o otvaranju domova za stare u Srbiji postoji, ali se on u praksi ne primenjuje.

– Kada oni koji žele da otvore dom za stare krenu u proces dobijanja licence, oni moraju da prikupe puno papira i to jako dugo traje, tako da oni uglavnom počinju da rade na divlje, pre dobijanja dozvole. U Srbiji rade 44 državna doma za stare i 260 privatnih sa licencom, svi ostali rade na divlje. U pitanju su, ja to tako kažem, burazerska posla – daj ti meni potvrdu da ne čekam a ja ću požarne aparate da nabavim – rekla je Šantić.

Postoji kaznena politika, ali je niko ne primenjuje

Ona navodi i da u Srbiji postoji kaznena politika, ali da je niko ne primenjuje.

– U Srbiji nema dovoljno inspektora, ima ih 42. To nije dovoljno, ali kada bi oni radili svoj posao molgi bi za godinu dana sve domove da obiđu. Druga stvar, korisnici doma ili ne mogu ili neće da prijave nepravilnosti. To važi i za članove njihovih porodica jer se boje da će korisnici doma biti izbačeni, pa se boje gde će onda sa starom osobom. Tako da korisnicima i porodicama preostaje samo da se pomalo bune – objašnjava Šantić.

Ona je istakla i da je pre sedam godina bila u prilici da obiđe dom za stare u Barajevu u kojem je nedavno osam ljudi izgubilo život u požaru.

– Ja sam pre sedam godina obišla ovaj dom, u njemu je tada bilo 13 ležajeva i bio je negde u zapećku Velikog Borka. Ne bih da kažem sta sam sve videla tamo okolo. Taj dom sada ima 35 kreveta. Morate razumeti da to nije nije namenski građen dom, nego je u pitanju kuća u koju nagurate krevete u sobe i počnete da radite. Ono što svi mi znamo koji se time bavimo i koji to pratimo je da su najbogatiji ljudi u Srbiji oni koji drže staračke domove – rekla je Šantić.

Male plate, negovateljice odlaze u inostranstvo

Dodaje i da je aktuelni zakon „pomalo nedorečen“.

– U zakonu piše da na 12 korisnika ide jedan negovatelj ili medicinska sestra. Šta se desi ako nekom pozli i treba da ga voze u bolnicu. Pa taj negovatelj ili medicinska sestra moraju da prate tu osobu, tako da dom ostaje bez tog jednog zaposlenog. Neophodno je zaposliti više ljudi. Naši ljudi koji završe školu odlaze u inostranstvo ili neguju stara lica po kućama jer se to više isplati – objašnjava Šantić.

Kada se desi neka tragedija, navodi Šantić, prvo što javnost čuje je „da je sve bilo u redu“.

– A onda se otkrije da ništa nije u redu jer je firma tog doma koji je izgoreo blokirana za 100.000 evra. To znači da je vlasnik radio na divlje, da je uzimao pare u kešu. Ja svakog prvog pišem ministrima i tražim da država pravi domove, imaju spisak svih kojima su potrebni, imaju spisak korisnika tuđe nege i pomoći, sve imaju da mogu da prave domove. Kada nam odu negovateljice u inostranstvo, a stalno odlaze, ostajemo bez njih ali one isto ostavljaju svoje roditelje. Sad je Nemačka otvorila granice i šakom i kapom daju dozvole za rad – ističe Šantić.