Nakon liturgijskog sabranja, koje je na praznik Svetog mučenika Pantelejmona predvodio Preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije, proslava hramovne slave na Divčibarama upotpunjena je duhovnom tribinom „Smisao Svetosavlja danas“ u okviru koje je o, za srpski narod, suštinski važnoj temi govorio akademik dr Darko Tanasković. U umetničkom delu programa nastupila je Etno- grupa „Posestrime“ iz Kragujevca.
Nastanak pojma „Svetosavlje“ vezuje se za istaknutog srpskog teologa, književnika i sveštenika Dimitrija Najdanovića (1897- 1986) i predstavlja neku vrstu odgovora mlade srpske duhovne i društvene, koja je stvarala između dva svetska rata. Prepodobni Otac Justin ga definiše kao „pravoslavno hrišćanstvo srpskog stila i iskustva“- izvorno naš hrišćanski opit utemeljen na delu Svetog Save. Nažalost, Svetosavlje je doživljavalo i zloupotrebe od lažnih patriota, kao i protivnika svega što je identitet našeg naroda, uveo je protojerej Branko Čolić okupljene u temu koju je na poprazništvo Svetog Pantelejmona rasvetlio akademik dr Darko Tanasković, jedan od najistaknutijih savremenih srpskih intelektualaca i karijerni diplomata.
O smislu Svetosavlja u današnjem vremenu se mora govoriti jer se, upozorio je prof. Darko Tanasković, iz neznanja, sužene svesti, loših namera i niza razloga koji obeležavaju naše vreme i našu situaciju, često negativno govori o Svetosavlju i to je veoma opasno, jer su mnogi ljudi onda nesigurni u svom identitetu, što dovodi do toga da se stide i odbijaju od onoga što jeste za svako vreme. Dakle, istakao je dr Tanasković, govoriti o Svetosavlju danas znači govoriti o njemu vanvremenski, zato što je to nešto što ima izvor, a nema uvir.
Veličina duhovnog i svetovnog dara, koje je plemić Rastko Nemanjić kao Sveti Sava darovao srpskom narodu takvi su i toliki da bi današnjem Srbinu ponajviše pristajalo bezmolvije- ćuteći iskazivanje večne zahvalnosti i naročito nastojanje da se vazda kreće stazom kojom je nepokolebljivo hodio i da ore brazdom koju je smerno i moćno na mnogim njivama zaorao taj jedinstveni neimar naše pravoslavne duhovnosti, srpske kulture i državnosti- rekao je prof. dr Darko Tanasković.
U prilog tome da treba ćutati govore i reči Patrijarha Pavla, koji je savetovao da treba „molitveno uzimati vreme pred svetiteljevom ikonom“, a zatim svakim danom sve marljivije slediti put koji je kroz bespuće prokrčio i kroz tamu prosvetlio „naš najveći putokazac i prosvetitelj“ Sveti Sava. On nije imao koga da sledi, do svoje ljubavi prema Bogu i srpskom rodu, istakao je predavač, potkrepivši stihovima znamenitog Vaska Pope:“Putuje po mračnoj zemlji… putuje bez puta i put se za njim rađa…“
Mi pred sobom imamo davno prokrčeni put, samo ga treba u varljivim i lažljivim tmušama našeg veka prepoznati i imati pouzdanja, znanja i snage da se njime korača, ma koliko to ponekad, za Srbe u novijem vremenu- počesto, izazovno i teško bilo. Pretežak je to nauk, ali je svakako jedini put kojim treba ići- poručio je pored ostalog prof. dr Darko Tanasković.
On je zablagodario domaćinima na pozivu da učestvuje u programu proslave Svetog Pantelejmona, jer su on i Sveti Sava bili izuzetno slično po ljubavi koje su imali prema Bogu i jednako prema čoveku. Takođe, prof. dr Tanasković se osvrnuo na učenje Prepodobnog Oca Justina, koji je o Svetosavlju mnogo pisao i sve ono što o Svetom Savi govorimo danas je dobrim delom determinisano naporom kojeg je uložio Ava Justin Popović da u našim zemnim okvirima prikaže učenje Svetog Save i čemu ono suštinski teži.
U okviru tribine predtavljena je i nova knjiga prof. dr Darka Tanaskovića „Religija u društvu, kulturi i politici“, o kojoj je govorio đakon dr Vladan Tatalović, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
