Paleontolozi su uspeli da identifikuju dve nove vrste džinovskih predaka današnjih patuljastih krorkodila, koje su bile strah i trepet za naše pretke u srednjem i mlađem miocenu.
Naučnici tvrde da su ove zveri lutale Afrikom pre 15 do 18 miliona godina, sve dok kako se čini nije došlo do njihovog naglog nestanka. Oni ovaj događaj objašnjavaju kao rezultat naglih promena do kojih je došlo u životnoj sredini.
Dve novootkrivene vrste su nazvane Kinyang mabokoensis i Kinyang tchernovi. Iako imaju neke sličnosti sa današnjim patuljastim krokodilima, prema procenama stručnjaka ova stvorenja su najverovatnije bila čak četiri puta veća od njih – dužine oko 3,7m.
Prema rečima paleontolga Kristofera Brouča sa Univerziteta u Ajovi, ovo su verovatno bili najveći predatori sa kojima su se praistorijski hominidi suočavali.
On dodaje da baš kao i današnji krokodili i ova drevna džinovska stvorenja spadaju u oportunističke predatore, stoga je za naše praistorijske pretke bilo veoma opasno da odu na izvor po vodu za piće.
Fosili iz Istočne Afrike
Analizom fragmenata lobanja – koje su pronađene u dolini raseda Istočne Afrike – utvrđeno je postojanje “veoma sličnih” ali ipak različitih vrsta krokodila, kako tvrde paleontolozi. Za razliku od današnjih krokodila, K. mabokoensis i K. tchernovi su imali nozdrve koje su bile više okrenute ka napred nego ka gore.
Ova bića su prema njihovim rečima većinu vremena provodila u šumi tražeći plen, a ne u vodi kako bi se očekivalo. U to vreme, na prostoru današnje Kenije teritorije su bile prekrivene velikim i gustim šumama.
A kako istraživači sugerišu, postepeno povlačenje šuma usled klimatskih promena i smanjenih padavina je najverovatnije objašnjenje za nestanak vrsta. Šume su ustupile mesto travnjacima i savanama na koje ove životinje nisu bile prilagođene.
Brouč dodaje kako se današnji patuljasti krokodili mogu naći isključivo u šumovitim močvarama, što dodatno objašnjava da je gubitak staništa kod izumrlih vrsta izazvao ogromnu promenu na koju nisu bili spremni.
On takođe smatra da su ove iste promene u životnoj sredini, povezane sa porastom broja dvonožnih primata što je kasnije dovelo do pojave Homo sapiens-a.
Ova hipoteza će zahtevati dodatna istraživanja jer još uvek nije potpuno jasno kada su tačno ove dve vrste krokodila izumrle. Takođe, paleontolozi ističu da prazninu u fosilnom zapisu između ovih “džinovskih” patuljastih krokodila i modernih vrsta nauka tek treba da istraži i objasni.
