25. STR. – PORODICA – UTORAK, 6. JANUAR, 2015. GODINA
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Spasitelja sveta. Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić. Običaji i praznovanje počinju Badnjim danom, a sve se svodi na jedan cilj – umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Prema hrišćanskoj tradiciji, običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.
Poreklo običaja
Mnogi običaji koji se vezuju za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje Badnjeg dana, Srbi su nasledili od svojih predaka i još uvek ih se pridržavaju.
Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida. Badnji dan je pun rituala i simbolike i mnogih živopisnih radnji koje su povezane sa kultom porodičnog ognjišta.
Narodni običaji koji prate Badnji dan su veoma stari, a neki od njih su se izgubili ili zaboravili. Običaji se razlikuju od kraja do kraja, ali u današnjem vremenu su prilagođeni urbanom životu. Loženje badnjaka simbolizuje rađanja novog sunca, jer Badnji dan nastupa posle kratkodnevice.
U ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljivan je odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku samo i isključivo muškarci, uglavnom domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Pre sečenja se drvetu nazove “dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se za zdravlje i sreću porodice. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima se čak daruje kolačem specijalno umešenim za tu priliku. Drvo se ne dodirnuje golim rukama, pa onaj ko ga seče navlači rukavice. Zaseca se sa istočne strane, a onaj ko seče badnjak trudi se “da se drvo ne muči”, odnosno, da se obori jednim udarcem ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, kida se rukama, jer više udaraca nije dozvoljeno.
Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište.
Pečenica – žrtva za novo leto
Posle donošenja badnjaka kolje se pečenica. Obično je to prase, ređe jagnje jer u vreme Božića nema jaganjaca, a ponegde čak i ćurka ili guska. Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.
