Vaskrs, najveći hrišćanski praznik u hramu Svetog Save u Hanoveru, proslavljen je masovnim dolaskom pravoslavnih vernika, a najveseliji je bio najmlađima jer su osim obojenih jaja od crkve dobili i slatkiše od Srpskog fudbalskog kluba.
Liturgiju su služili prota Aleksandar Perković i đakon Slavko Bosančić u sasluženju čtečeva Matijasa Borherda i Branislava Kapetanovića, a liturgiju su svečanijom činili i glasovi hora “Svetog Simeona Mirotočivog”, koji su molitvene pesme pevali s galerije. Bogomolja i produžna sala bile su dupke pune, a za vreme liturgije mnogo naroda bilo je i u porti.
Posle liturgije i pričešća sveštenik Perković je pročitao poslanicu patrijarha Porfirija, a zatim su podeljeni nafora i vaskršnja jaja. Kruna svega bila je pesma “Vaskršnje jutro”, koju su s nastavnicom veronauke Jovanom otpevali đaci Srpske škole koja deluje pri hramu.
Vernici su došli iz svih delova Donje Saksonije, a posle podne na saborovanju u porti koja je bila puna naroda i razgovora na raznim jezicima pa su se čule i reči ruskog, bugarskog, rumunskog i ukrajinskog. Iako je rat u nemačkim medijima dominantna tema, naši ljudi bili su posvećeni najvećem prazniku i temi rata nisu dozvolili da im tu radost umanji. Tako Srba Bačanin iz Niša i Nedeljko Jelisić iz Stoca i pored toga što ih rat zabrinjava kažu da Vaskrs slave kao i uvek, a Zoran Veličković raniji višegodišnji predsednik Crkvenene opštine, pridružio im se hrišćanskom utehom da “posle svake tragedije uvek dolazi vaskrsnuće”.
Mnogi roditelji došli su najviše zbog dece, a brojni su bili i oni koji su stigli da bi sreli i družili s onima koje dugo nisu videli. Kraljevčani Nataša i Nikola Simić svoje dvogodišnje blizance Vukašina i Nikoliju koji su brižno nosili male korpice sa po dva jajeta, doveli su iz pedesetak kilometara udaljenog Celea. Pokazivali su im hram i pričali o narodu kojem i oni pripadaju.
Istom temom sa trogodišnjom Teodorom i dvogodišnjim Đorđem bavili su se i inženjer i inovator Dean i njegova supruga Eliza Ćirić iz Braunšvajga. Deda Ljubiša Ćirić (70) kojeg najviše brine korona u njihovu priču nije se mešao jer je mišljenja da je odgoj dece pre svega stvar roditelja.
Posle podne vreme je bilo veoma ugodno, čak i sunčano, pa je porta dugo ostala puna naroda .
Kuhinjske specijalitete i kafu u sali obezbedile su domaćice Kola srpskih sestara “Sveta Petka”, a ugostiteljske usluge u porti je pokretnim kioskom pružio Darko Vinjević, koji je između ostalog ponudio uvek tražene ćevape i sokove.
Nazdravili ljutom domaćom
Lazar Đurica iz Boke Kotorske, Darko Pajić iz Lazarevca i Petar Strnić iz Broda želeli su da najvećem hrišćanskom prazniku, tradicionalno nazdrave “nečim ljutim”. I nazdravili su šljivovicom. Onom pravom domaćom iz Lazarevca, koju Darko uvek ima za ovako specijalne prilike.
Bogomolja ukras grada
Ispred kapele Svetog Nikole za paljenje sveća vernici su strpljivo čekali u redu. Ilinka Petrušić, njen sin Srećko i unuka Milena upravo su obavili tu svetu dužnost prema svojim najmilijima. Posle toga je Ilinka je Srećku i Mileni koji su došli u goste iz 200 kilometara udaljenog Hagena pokazala hram, iako je žurila kući zbog supruga Milorada koji zbog bolesti nije mogao da dođe. Naslednike je detaljnije upoznala sa srpskom bogomoljom koja svojim vizantijskim stilom krasi glavni grad Donje Saksonije.
Slatkiše “dosudile” sudije
U najavi vaskršnjih službi sveštenstvo je objavilo i da će Srpski fudbalski klub Hanover 96 posle liturgije darivati svu decu koja na Vaskrs dođu u hram. Upravo to se i desilo u porti gde su Aleksandar Trifunović, predsednik SFK i njegova ćerka Milica delili slatkiše. Dece je bilo mnogo, ali slatkiša nije nedostajalo. Ilija Mitovski i Tomo Atanasovski bez zastoja su donosili nove količine.
– Naš klub ima osam fudbalskih sudija sa licencom. Anja, Sara, Tomo, Ilija , Aleks, Sami, Milad i Džulius su članovi kluba ali ne igraju fudbal, oni samo sude. Tako su “dosudili” da za Vaskrs darujemo decu i mi danas njihovu odluku sa zadovoljstvom izvršavamo – pojasnio je Aleksandar Trifunović.
Korona nije “ukinuta”
Iako su mere protiv korone, za koju neki kažu da je “ukinuta”, znatno popustile, maske se još nose, a ima i onih koji se i dalje drže svih državnih preporuka jer veruju da te mere ipak doprinose zaštiti zdravlja i sprečavanju širenja pandemije.
– Vakcinisao sam se i četvrti put i nemam nikakve smetnje zbog toga. I mi smo se, kad smo bili mali, cepili protiv svega što je bilo na državnom programu, pa se nikom ništa nije desilo, a sigurno bi se desilo da se nismo cepili – kaže Ljubiša Ćirić, otac inovatora Deana, koji je u nemačkim školama uspešno plasirao svoj pametni digitalni korona semafor, o čemu su “Vesti” već pisale.
