Pravoslavni Srbi na Petom kontinentu svečano su obeležili Badnji dan i Badnje veče u subotu 6. januara, a zatim i najsvečaniji praznik, Božić u nedelju 7. januara.
Pravoslavni vernici su Badnji dan svečano obeležili, u subotu 6. januara, tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – kojim je proslavljeno rođenje Isusa Hrista.
Kao što se i očekivalo, sve srpske svetinje na ovim prostorima bile su pune vernika, kako na liturgijama, tako i paljenju badnjaka, gde su mladi i deca činili većinu prisutnih.
Istina, kako se pojedini hramovi nalaze u samoj blizini stambenih zgrada, paljenje badnjaka ili vatre bilo koje namene je zabranjeno, to nije umanjilo svečanu atmosferu i značaj ovog praznika.
Unutrašnjost svih crkava bila je svečana i simbolična uz badnjak, njegove okićene grančice, kao i slamu, koja se prinosi kao žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami.
Badnjakom, odnosno božićnim drvetom, Srbi u hramu i svojim kućama unose sreću, zdravlje i napredak.
Prema predanju, ko se tokom godine sa nekim zavadio na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveo u miru i ljubavi, pa otuda naziv da je ovo praznik ljubavi i pomirenja.
Bez obzira što je u Australiji leto, većina pravoslavnih Srba strogo poštuje božićne običaje predaka, što se dalo videti na Badnji dan i veče, kao i na sam dan Hristovog rođenja.
U nedelju 7. januara, na Božić, posebno svečano je bilo kako u našim hramovima, tako i domovima vernika.
Vladika u Melburnu
U subotu 6. januara, na Badnji dan, Njegovo Preosveštenstvo Episkop australijsko-novozelandski Siluan, služio je liturgiju u hramu Svetog Save u Grinzbori, Melburn, uz sasluženje sveštenstva i sveštenomonaštva Melburnško-adelajdskog namesništva, dok je večernju liturgiju je služio u Sent Albansu u hramu Sveti Georgije.
U prepunom hramu Svete Trojice, 7. januara, vladika Siluan je služio liturgiju u Branzviku.
