Desetogodišnja Lea Jovanović igrajući se u parku ciriškog kvarta Altštetena došla je i rekla majci Suzani da ove godine ima želju da pozove i drugare Lindu i Lameka Mengsa, da i oni sa njom farbaju uskršnja jaja. Tako su se to dvoje Eritrejaca pridružili Leinoj braći od ujaka, Veljku i Mateji Jovanović i drugu iz obdaništa Mađaru Hristoferu Sandosu. Po lepom sunčanom danu deca su se okupila na zelenoj travi i predala se svojoj mašti. Jaja iz dečjih ruku bila su oslikana zekama i njihovim dugim ušima, pilićima čija žuta boja perja se oslikavala na crvenoj ili zelenoj boji. A bilo je tu i dosta šarenila koje su samo deca preslikavala iz svoje mašte.
– Dok su se deca zabavljala ja sam se upustila u priču sa Embabom Gebrihvot, komšinicom koja je došla ovde iz Eritreje i koja je dovela svoje dvoje dece da se i ona poigraju bojama. Saznala sam mnogo o pravoslavlju iz te zemlje sa obale Crvenog mora. Mi smo inače iz sela Jasikova iz okoline Despotovca. Brat i ja smo treća generacija iz moje porodice Jovanović koji smo se ovde rodili. Zahvaljujući mojoj baki Ljubici i dedu Radosavu Jovanović i ocu Momiru i majci Mirjani, ovako mi svake godine dočekujemo naš Uskrs. Te divne običaje preneli smo i na svoju decu i srećni smo što u kući pričamo srpski – kaže Suzana Jovanović.
Krste se kažiprstom desne ruke
Embaba Gebrihvot kaže da je pre šest godina sa suprugom došla iz Asmare, glavnog grada Eritreje:
– Poneli smo i običaje. Više od polovine stanovnika Eritreje su pravoslavci. I mi imamo post, farbamo jaja i nosimo na osveštenje. Ostavljamo jedno crveno jaje za zdravlje, ljubav i slogu u kući do idućeg praznika. Što se tiče Srba i nas, mi se krstimo kažiprstom desne ruke, a vi sa tri prsta. I mi imamo ikone i svoje svece. Radujem se nedelji jer će moja deca svoga tatu dočekati sa ofarbanim i išaranim jajima, koji se nalazi na službi u Luganu u kantonu Tićino, a želim da se i dalje moja deca druže sa Leom i da se i ona kroz ovakvu igru razvijaju u duhu pravoslavlja.
