Ni u snu nisam sanjao da bih mogao da radim to što sad radim, da na ovaj način kontaktiram sa ljudima širom sveta, kaže u knjizi "Duhovni razgovori vođeni preko programa Skype" arhimandrit Gavrilo Vučković, iguman manastira Lepavina, iz istoimenog sela nedaleko od Koprivnice u Hrvatskoj.
U vreme kada je od mitropolita Jovana, koji je mudro sagledao velike mogućnosti Interneta, dobio blagoslov za kupovinu kompjutera, arhimandrit Gavrilo, kako sam kaže "malo se bunio", plašeći se da mu ta "kutija" ne remeti molitveni poredak. Kako je taj blagoslov bio i poslušanje, zajedno sa svojom malobrojnom bratijom latio se učenja.
Na njihovoj manastirskoj internet stranici sada se dnevno nađe između 1.000 i 1.800 posetilaca. Nepregledno virtuelno polje ponudilo je potom novu mogućnost: direktnu komunikaciju putem popularnog programa skajp. Arhimandrit Gavrilo već dobro poznaje tehniku rada za kompjuterom, prihvata izazov i postaje prvi pravoslavni misionar u svetu sa "profilom" na skajpu (o. Gavrilo).
Koja su to pitanja i nedoumice zbog kojih se naši ljudi iz dijaspore najčešće obraćaju?
– Svuda na ovoj kugli zemaljskoj podjednaki problemi muče čoveka. Svi mi zavisimo jedni od drugih kako u materijalnom, tako i u duhovnom prostoru. Zato treba da činimo samo ono što želimo da i drugi nama čine. Stekao sam utisak da naši ljudi u dijaspori uglavnom idu u crkvu da se sretnu i druže. Više da politiziraju, a ponajmanje da nešto duhovno nauče. Zato što nisu naučeni pravoj veri u kojoj su kršteni, vera im se temelji na običajima i onom što im je ostalo iz paganizma. To je pravoslavlje kod Srba, ali to ne manjka ni kod dugih naroda. Stavljen je nacionalizam iznad pravoslavlja.
Zbog velikih iskušenja koja ga prate, nije li ovo naše vreme teže nego ikad za spasenje čoveka?
– Usudio bih se reći da se danas i sam đavo ponekad pobuni što u svom registru grehova nema onoliko koliko ih čovek osmišlja i u njima živi. I sam đavo se čudi što sav svet u zlu leži, svakakvih je nedela i nemorala. Još je Gospod milostiv i čeka da se čovek popravi i iz greha probudi.
Gde se zagubilo čovekovo milosrđe, kad je sve više sirotinje, bede, ali i ravnodušnosti?
– Ima siromašnih, ali ima i neradnika. Radije bi neki da po gradovima prevrću kontejnere tražeći hranu, a toliko puste zemlje neobrađene. Otkud toliko mladih ljudi koji gube svoje živote u drogi i razvratu? Zato što nisu zaposleni i nemaju čemu da se raduju.
Svaki čovek žudi i traga za ljubavlju, a opet, kao da je ljubav nešto najteže što može da se dobije i da drugima?
– Pa teško je dati ono što se nema. Ljudi su previše sebični. Ako je čovek sebičan, on grize samog sebe iznutra, kao što karcinom nagrize celo telo čovečje, ako ne uspe da ga izleči, tako i sebičnost uništava čoveka. Čini mi se da u svetu sve više vlada egoizam, ovladao je materijalizam. A to je propadljivo i prolazno. Dok su ljudi bili materijalno siromašni bili su duhovno bogati. Jednom su pitali našeg patrijarha Pavla zbog čega nas svi mrze i niko ne voli, a on je odgovorio: Ja samo znam da u Svetom Pismu stoji da ja druge volim, a to što neko mene ne voli ili mrzi to je njegova muka i nemir u duši njegovoj.
U "Duhovnim razgovorima" često Vas pitaju o postu. Koliko i kako treba postiti?
– Post je potreban za duhovno i telesno zdravlje i treba postiti onako kako je Crkva propisala. Ko posti sve postove kod njega sigurno neće doći do zakrečenja i "betoniranja" mozga. Kad sam živeo na Svetoj Gori, mogu da posvedočim da nijedan monah u to vreme nije umro od bolesti, već samo od starosti.
U knjizi su zabeleženi Vaši razgovori sa jednim hrvatskim fratrom, prožeti bratskom ljubavlju i bodrenjem?
– Kako da bude drukčije kad živimo jedni pored drugih, na istoj pijaci se snabdevamo hranom za telesno preživljavanje, pa smo tako i duhovno pozvani da širimo ljubav hrišćansku, da živimo u miru i jedni drugima pomognemo.
Da li imate nešto posebno da poručite čitaocima "Vesti" i knjige "Duhovni razgovori"?
– Svima pozdrav i blagoslov iz manastira Lepavine. Čitaoci moje knjige "Duhovni razgovori" uveriće se da je ona jednostavna, nadam se da će je svi razumeti i imati duhovne koristi. Trudio sam se da ne citiram druge, nego da govorim iz ličnog iskustva 50 godina monaškog života. Duhovna borba traje i nastavlja se.
