Reč je o jedinstvenom projektu te vrste u ovom delu sveta, proizvodnji pravoslavnih svešteničkih odeždi koja nalazi tržište širom sveta, od Australije do Rusije i Grčke, i naravno srpskih zemalja na Balkanu.
Odeća je izuzetno visokog kvaliteta, od materijala do ručne izrade, za koju se koriste isključivo svila, lan, pamuk, vuna i kašmir, vezeni zlatnim i srebrnim koncem. Dizajn je tradicionalni vizantijski, sa primesama srpskog folklora.
Izložba je otvorena u prostorima crkve Svetog kneza Lazara u sidnejskoj Aleksandriji, uporedo sa dodelom ukupno 88 gramata, posebnih crkvenih priznanja pojedincima koji su dali naročit doprinos u ovoj fazi razvoja koledža (priprema terena, temelji i podizanje do krova prvog objekta na imanju), kao i u dosadašnjem radu "Rize", kako se zove posao proizvodnje odeždi.
Kao i Srpski koledž, i "Rizu" vodi protojerej-stavrofor Rade Radan, koji je vodio i dodelu priznanja, a uručivao je episkop australijsko-novozelandski Irinej. Svečanoj atmosferi doprineo je hor "Lazarice".
Izložbu svešteničkih riza (đakonske, svešteničke i episkopske) pre oko dve godine već je videla publika Beograda, a idućeg meseca će slično biti priređeno i u Atini. Svaki ovaj eksponat izaziva posebno interesovanje, jer su izuzetne umetničke vrednosti.
Na isti način kao što "Riza" nalazi svoje tržište u svetu, tako je i njena proizvodnja organizovana mrežom kooperanata koji se nalaze u Srbiji, Republici Srpskoj, Grčkoj, čak i Vijetnamu i Kini, kaže nam protojerej-stavrofor Miodrag Perić, paroh u "Lazarici".
Odežde od 1.000 do 5.000 dolaraDa li je u prodaji ovako nešto veoma skupo? |
– Što je najvažnije, sve su ovo prirodni materijali. Dizajn i motivi su uglavnom kopije starih vizantijskih, kao i neki narodni motivi iz raznih krajeva zemlje odakle dolazimo. Tako imamo ovde "Moštanicu", pa "Gračanicu", "Hercegovinu", tu su sve preneseni narodni motivi. Poseban kvalitet je da je sve ručno vezeno. Znači, radi se o vrhunskom rezultatu.
Odežda je namenjena potrebama svih pravoslavnih crkava, ne samo srpske, kaže naš sagovornik.
– Radi se po kanonima Pravoslavne crkve i prodaje u Grčkoj, u Rusiji, bilo gde u svetu, bilo koja pravoslavna crkva može da je upotrebljava i to je bila ideja kad se započinjalo. Međutim, rekao bih da je važnije od profita da se obnovi kultura i tradicionalno bogatstvo.
Jesu li samo sveštena lica, odnosno crkve ovlaštene da kupuju?
– Pa mogu i pojedinci da kupe i poklone crkvi, na primer. To je namenjeno za bogosluženje. A možda će nekad kasnije doći do proizvodnje predmeta koji mogu i kod kuće da se koriste – navodi protojerej-stavrofor Miodrag Perić.
