Šejk Al Libi je bio "emir" Al Kaide u kampu za obuku Khaldun, u Avganistanu. Kad je uhvaćen, američkim islednicima iz FBI, Federalnog istražnog biroa, se pokazao kao koristan izvor informacija i, naravno, učinili su sve da ih i iščupaju.
Islednici su ga mučili najpre "konvencionalnim" metodama, a kada ga je, nakon toga, u svoje ruke preuzela CIA, američka Centralna obaveštajna agencija, najpre su ga transportovali u Egipat na "unapređeno" ispitivanje, bukvalno mučenje, da bi iz njega iscedili još više podataka za koje su pretpostavljali da ih nije otkrio u prethodnoj fazi istrage…
Izložen strahovitom fizičkom i mentalnom teroru u egipatskom zatvoru, svakako pod stalnim nadzorom agenata CIA, Libi je "priznao" ono što se od njega očekivalo – da su ga dvojica operativaca Al Kaide poslala u Irak na obuku o rukovanju hemijskim i biološkim oružjem.
Velika laž
razlog za rat
Dakle, "priznao" je upravo ono što su američki agenti hteli od njega da čuju. To priznanje su mu olakšali obećanjem da će, ako bude iskren, biti pošteđen daljeg fizičkog mučenja.
Podaci koje je Libi tada otkrio poslužili su tadašnjem američkom državnom sekretaru Kolinu Pauelu da na osnovu njih pred Savetom bezbednosti OUN objavi onu veliku laž da Sadam Husein poseduje hemijsko-biološko oružje za masovno uništavanje.
To se kasnije i pokazalo kao notorna laž, ali je poslužilo kao razlog za pokretanje rata i okupaciju Iraka…
Podaci isceđeni iz Libija bili su, naravno, lišeni svake osnove. Šejk Al Libi je, kasnije, i sam rekao da je, izložen neizdrživoj torturi, sve to izmislio. Ali, tek pošto je na stotine hiljada nevinih ljudi izgubilo život. 
Sami Egipćani su se, zbog afere koja je izbila posle Al Libijeve priče o iznuđenom priznanju, našli u nebranom grožđu. Na njihov zahtev da se oslobode neprijatnog tereta, Libi je bio prebačen u Libiju, gde je bačen u tamnicu.
"Samoubistvo"
u zatvorskoj ćeliji
Direktor egipatske obaveštajne službe Mukhabarata, Omar Sulejman, inače američki čovek u tadašnjoj Mubarakovoj vladi, posetio ga je u libijskom zatvoru 2009. godine. Ali, pre nego što je Sulejman krenuo nazad u Kairo,šejk Libi je u zatvorskoj ćeliji izvršio "samoubistvo"!
"Izvucite sami zaključak", notira o ovoj epizodi Čakrabarti u knjizi "O Slobodi" i dodaje:
"Ako igde, u paklu ima mesta za doktore koji su učestvovali u mučenju i likvidacijama ljudi na kojima su primenjivali medicinske eksperimente kao u najmračnijim momentima 19. veka, šta onda treba da bude sa pravnicima koji su pravdali i legitimizovali torturu metodama izmišljenim i primenjivanim u 20. veku?"
Jedan od ovih koji su pravdali zapadnu inkviziciju "bio je i glavni pravni autoritet u sedištu američke CIA, Džon Rozo. U svojoj knjizi "Kompani Men", Rizo opravdava gotovo sve tehnike mučenja, uključujući lišavanje zatvorenika sna, dugo držanje u stresnoj poziciji i simuliranje davljenja vodom (voterbording).
Strah od
11. septembra
– izgovor
U jednom nastupu, u emisiji Njuznajt na BBC2, Rizo je priznao da je pravno revidirao pojam "mučenja" kako bi bio prihvatljiv za njegove klijente, odnosno za CIA i britanski MI6. Objasnio je da je ovo pravdanje nezakonite prakse bilo motivisano "strahom od novog 11. septembra"! Imao je u vidu napad islamista na Njujork, 2001. godine.
Nakon ovog nastupa na Bi-Bi-Siju, u debati koja se posle toga vodila u studiju, čuveni profesor sa Harvarda, "liberalni" advokat Alan Derševic je izjavio da "personalno" ne podržava torturu, ali da se ona "u svakom slučaju dešava", pa da, stoga, treba da bude bar legalizovana (!) i sa "propisno potpisanim nalogom"!
Tada je Derševic izneo i bizarnu analogiju sa smrtnom kaznom koja -kada se, kaže on, baci pogled unazad – otkriva kako bi "vandalizam nastavka ovakve prakse (to jest primene smrtne kazne) mogao da se uzme i za pravdanje svakojakih nezakonitosti kao što su, na primer, napadi dronovima i ciljane likvidacije (što praktikuje CIA) po svetu, pa i torture u zatvorima".
Čakrabarti u knjizi "O slobodi" skreće pažnju da je početkom 2009. godine nastupio momenat da se na svetlo dana iznese i britansko učešće u kidnapovanju i mučenjima ljudi u tajnim zatvorima, od strane britanske države.
Britanski MI5
van Britanije
Otkrića su krenula sa izbijanjem afere Binjama Muhameda, Etiopljanina, naturalizovanog Britanca koji je 2002. godine bio uhapšen u Pakistanu i tajno isporučen (rendišn) od strane Amerikanaca u Maroko. U Maroku se nalazio jedan od notornih "crnih zatvora" koje je CIA održavala po svetu.
Binjam Muhamed je u marokanskom zatvoru proveo 16 meseci. Za sve to vreme najviše su ga ispitivali agenti MI5, britanske kontraobaveštajne službe koja, po zakonu, može da deluje samo kao unutrašnja služba, to jest na teritoriji kraljevstva, a ne u inostranstvu.
Uprkos tome što su znali da ga marokanski agenti za sve to vreme muče metodama "unapređenog isleđivanja" britanski agenti o tome nisu progovorili ni reči…
Važno je bilo
iznuditi priznanje
Centrala MI5, u Londonu, sve vreme ispitivanje Binjama Muhameda dostavljala je marokanskim službama pitanja koja njihovi islednici treba da postavljaju zatvoreniku.
Pri tome, držali su se kao da ne znaju čemu je zatvorenik izložen. Ali su znali šta znači "unapređeno isleđivanje" – redovno mučenje u određeni čas dana i noći; izlaganje buci neizdržive jačine u produženom periodu; bombardovanje različitim zvucima u trajanju od nekoliko dana i, na kraju, rezanje kože na grudima i genitalija skalpelom…
Cela ideja ove lepeze mučenja bila je da se Binjam Muhamed navede da prizna da je učestvovao u izradi takozvane prljave bombe za upotrebu protiv civilnih ciljeva u Americi.
|
Daleko od ideala humanosti Čakrabarti u knjizi "O slobodi" piše:
|
