Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, u ekskluzivnom intervjuu za “Vesti” govori o godini za nama, ekonomskim prilikama na koje je u velikoj meri uticala pandemija korona virusa, odmerenom i blagovremenom odgovoru države na nedaće koje su zadesile privredu, ali i o dobrim startnim pozicijama za narednu godinu. Koji su sve proizvodi dobili žig “Čuvarkuća”, koliko su važne doznake dijaspore, tradicionalno jedan od najstabilnijih prihoda, takođe su teme razgovora. Čadež nam otkriva i da je PKS potpisivanjem Memoranduma o saradnji ozvaničila početak partnerstva sa Međunarodnim centrom za razvoj migracionih politika iz Beča, u realizaciji projekta “Poveži se Srbijo”. Taj projekat je finansijski podržala Austrijska razvojna agencija, sredstvima programa Austrijska razvojna saradnja.
Pozitivni signali
Godinu koja je na izmaku obeležila je pandemija korona virusa koja je izazvala brojne ekonomske posledice. Srpska privreda je prošla bolje nego što se iko nadao. U čemu je ključ uspeha?
– Uveren sam da je ključ bio u brzom, adekvatnom i, prema potrebama privrede, dobro odmerenom odgovoru na krizu koja nas je zadesila. U odgovoru države kroz ozbiljnu pomoć privredi i komore kroz podršku kompanijama da mere što bolje iskoriste i savladaju prepreke u svakodnevnom poslovanju. Ali i reakciji privrednika – njihovoj međusobnoj solidarnosti i naporima da proizvode i izvoze i kada je to izgledalo nemoguće i da se neočekivanom brzinom podignu posle prvog udara. Kičmu privrede i ekonomsku bazu za budući rast sačuvali smo zahvaljujući prvom aprilskom paketu državne pomoći, blagovremenom i sveobuhvatnom, dobro usmerenom ka najranjivijim, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima i ciljanom na očuvanje likvidnosti i radnih mesta, ali i dodatnim letnjim merama i naknadnom sektorskom podrškom najugroženijim delatnostima. Sve to zajedno je omogućilo da sačuvamo ljude i kompanije, da privreda stane na noge, uzme vazduh i spremnija dočeka najnoviji talas korone.
Procene su da Srbija ima bolju perspektivu za oporavak od sličnih zemalja, ali je i činjenica da nismo izolovano ostrvo i da dosta toga zavisi od kretanja na međunarodnom planu. Kakvi su izgledi za narednu godinu?
– Globalno posmatrano, dosta je pozitivnih signala, ali i dosta neizvesnosti, pre svega na zdravstvenom planu. Srpska privreda ima mnogo bolje startne pozicije za oporavak u narednoj godini od mnogih uporedivih ekonomija – ove godine najmanji pad u regionu od jedan odsto i procenjeni 6-procentni u narednoj godini. Da bi se te procene i ostvarile, važno je da se virus stavi pod kontrolu, da se kriza ne produži za nekoliko meseci, da evrozona zabeleži rast već u prvom kvartalu, da krene oporavak ekonomija EU, naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera, posebno Nemačke. Na domaćem terenu bitno je da dalje podržavamo i relaksiramo privredu, pre svega najugroženije i da, boreći se sa virusom, za živote i zdravlje ljude, što je najvažnije i za ekonomiju, ne sputamo privredu da radi i zarađuje, uz poštovanje svih epidemioloških mera.
Podrška Nemačke
Koje privredne grane će se najduže oporavljati, a koje najbrže?
– Najduže će se oporavljati one delatnosti koje su pretrpele i najveći početni udar i najveće gubitke zbog ograničenog kretanja, turističko-ugostiteljski sektor, uključujući i kompanije i preduzetnike iz lanca ivent industrije i putnički saobraćaj, neke privredne delatnosti, u ovoj godini su, zahvaljujući rastu tražnje za njihovim proizvodima, zabeležile bolji učinak nego u 2019. Recimo, proizvodnja i izvoz osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata povećani su gotovo devet odsto. Osim farmacije, najveći rast zabeležili su proizvođači električne opreme, računara, elektronskih i optičkih proizvoda i preparata, nameštaja, a proizvodnja prehrambenih proizvoda uvećana je 2,3 odsto, što je u ovim uslovima veoma dobar rezultat. Kroz kovid dobro prolaze i neke uslužne delatnosti, posebno IKT sektor, koji je nastavio da uvećava suficit u razmeni sa inostranstvom.
Država je do sada izdvojila šest milijardi evra pomoći privredi i građanima, a u planu je nova finansijska podrška malim i srednjim preduzećima od 1,1 milijardu dolara kada se krajem januara potpiše sporazum s DFC? Šta privrednici mogu očekivati?
– U poslednje dve nedelje otvoren je novi paket državne pomoći – isplatom još jednog, šestog minimalca turističko-ugostiteljskom sektoru i odlukom Narodne banke o olakšicama, reprogramu i refinansiranju, uz šestomesečni grejs period, građanima i privrednicima koji zbog pandemije ne mogu redovno da izmiruju svoje kreditne i lizing obaveze. Na inicijativu PKS, nastavlja se garantna šema, odnosno mogućnost da privrednici i u narednih šest meseci koriste povoljne kredite uz državnu garanciju. Već tokom januara, kako je najavljeno, privatni, preduzetnički sektor može da računa na dodatnu podršku čije modalitete, na osnovu predloga privrede razmatramo zajedno sa državom. Jasno je da buduće mere državne pomoći ne mogu biti linearne, jednake za sve kompanije, već usmerene ka najugroženijima, onima kojima je i najpotrebnija. Kao što je važno da za brži oporavak i rast cele privrede pomognemo kompanijama da lakše prebrode problem smanjene tražnje na domaćem i inostranom tržištu, da domaće firme više uključimo u realizaciju kapitalnih i drugih projekata koje finansira država, da podržimo izvoznike, privučemo što više investicija. Za brži oporavak privrede celog Zapadnog Balkana bitno je da EU što pre obezbedi inkluzivno proširenje i otvori potpuno svoje tržište za naše kompanije i proizvode i pre punopravnog članstva, za šta imamo i nemačku podršku. Na nama je da maksimalno iskoristimo mogućnosti čvršćeg regionalnog povezivanja i podršku evropskih i američkih partnera, kroz Investicioni plan EU za Zapadni Balkan i DFC program.
Saradnja bez granica
Koliko su za građane i privredu Srbije važne doznake dijaspore i da li je pandemija uticala na njihov priliv?
– Ovogodišnji priliv doznaka iz inostranstva očekivano je, kao i svuda u svetu, niži usled krize i u zemljama u kojima naši ljudi žive i rade i ograničenja u kretanju zbog epidemioloških mera. Zaključno sa septembrom, prema najnovijim podacima NBS, na ime doznaka dijaspore – penzija, plata, poklona i drugih uplata rođacima u zemlji, u Srbiju je kroz platni promet ušlo 2,2 milijarde evra ili oko 420 miliona manje nego za devet meseci prošle godine. Doznake dijaspore su tradicionalno jedan od najstabilnijih priliva. U pojedinim godinama su premašivale i tri milijarde evra i u BDP-u učestvovale i do 10 procenata, značajno doprinoseći domaćoj ekonomiji – kao podrška platnom bilansu, podsticaj potrošnji i potpora budžetima građana pojedinačno. Ali naša namera je da odnose sa dijasporom ne gradimo samo na emocijama i ne svodimo na uplatu novca familijama u Srbiji, već na partnerskim osnovama kako bismo što bolje obostrano iskoristili i potencijal privrede u zemlji i dijaspore u svetu. Da naši ljudi iz dijaspore prepoznaju svoj ekonomski interes da više investiraju u Srbiji, da otvaraju fabrike, da im to donosi dobit, da otvaraju radna mesta, da angažuju lokalne firme za dobavljače i povezuju se sa njima radi zajedničke proizvodnje i izvoza. Želja nam je, i to država podstiče nizom mera, da se u zemlju vrati što više visokoobrazovanih i ljudi sa kvalifikacijama, iskustvom i kontaktima stečenim u zapadnoevropskim kompanijama.
Na koji način PKS podržava partnerstvo dijaspore sa kompanijama iz zemlje?
– Privredna komora Srbije jeste prva tačka kontakta, povezivanja i podrške našim ljudima koji žive i rade u inostranstvu, a nameravaju da ulažu u Srbiji ili uspostave druge vidove poslovne saradnje sa ovdašnjim kompanijama. Protekle nedelje smo, potpisivanjem Memoranduma o saradnji, ozvaničili početak partnerstva sa Međunarodnim centrom za razvoj migracionih politika iz Beča, u realizaciji projekta “Poveži se, Srbijo”, koji je finansijski podržala Austrijska razvojna agencija, sredstvima programa Austrijska razvojna saradnja. Cilj projekta je da povežemo dijasporu – naše ljude koji žive i posluju u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj i privrednike iz Srbije, da dijaspori približimo uslove za poslovanje i prilike za ulaganje u Srbiji – bazu konkretnih investicionih projekata. Istovremeno, malim i srednjim preduzećima iz zemlje, kroz saradnju sa dijasporom, otvorićemo nove izvozne kanale, a kroz edukaciju i mentorsku podršku podići njihove kapacitete za poslovanje na najrazvijenijim zapadnoevropskim tržištima. Privrednicima, i iz zemlje i iz dijaspore, na raspolaganju će biti onlajn platforma za povezivanje, koju planiramo da uspostavimo najkasnije do sredine godine.
“Čuvarkuća” puni kasu
Žig “Čuvarkuća” dobili su najbolji srpski proizvodi. Potrošači sada znaju šta kupuju, kakvi su efekti, da li se više prodaju ti proizvodi, jer se tim kupovinama čuva domaća privreda?
– “Stvarano u Srbiji” i kolektivni žig “Čuvarkuća” je naš način da stanemo iza domaće privrede i skrenemo pažnju kupcima na najkvalitetnije i najzdravije proizvode od domaćih materijala, domaćeg rada i pameti – na najbolje iz naše kuće. Kompanije, domaće i strane koje posluju u Srbiji, proizvođači i trgovci, prepoznale su vrednost te podrške. U proteklih nekoliko meseci za kolektivni žig “Čuvarkuća” kandidovano je više od 600 proizvoda, ovu oznaku već je ponelo više od 420 artikala, ne samo prehrambene, već i metalske, hemijske tekstilne, industrije građevinskog materijala, farmacije… Tako obeleženi prodaju se u više od 800 trgovina širom Srbije. I što je najvažnije i proizvođači i trgovci već osećaju koristi koje donosi “Čuvarkuća”. Prve analize ukazuju da je prodaja nekih proizvoda sa ovim žigom porasla za čak 40 odsto. A to proizvođačima i trgovcima donosi veće prihode, veće mogućnosti nove investicije i razvoj, a državi veći priliv u budžet.
Meso za Tursku i Kinu
Ova godina je bila naročito rodna. Izvoz poljoprivrednih proizvoda je bio dobar, šta se još može uraditi na povećanju izvoza?
– Investicije, i domaće i strane, u proširenje proizvodnih i skladišnih kapaciteta, modernizaciju opreme, inovacije i digitalizaciju u svim segmentima poslovnih procesa, uvođenje međunarodnih standarda, ključne su za dalje jačanje i proizvodnje i izvoza poljoprivredno-prehrambenog sektora i cele industrije. Za poboljšanje izvoznog učinka jednako je važno i uključivanje, posebno malih i srednjih preduzeća u dobavljačke lance velikih domaćih poslovnih sistema i međunarodnih korporacija. Kao što je bitno da maksimalno iskoristimo mogućnosti bescarinskog izvoza po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini.
Osim tržišta EU, regiona i Rusije, osvajaju se značajno tržišta Kine i Turske? Šta je tamo najisplativije izvoziti?
– I na kinesko i na tursko tržište najviše izvozimo poljoprivredno-prehrambene proizvode po bilateralnim sporazumima sa ovim zemljama. U izvoznoj ponudi, posebno za Tursku, već imamo paletu industrijskih proizvoda, koje mi proizvodimo a oni uvoze, od gvožđa i bakra do automobilskih guma, kao i proizvode i usluge ICT sektora U Kinu je iz Srbije krenulo goveđe i ovčje meso. Očekujemo da do sredine naredne godine počne izvoz mleka i mlečnih proizvoda i da se završe pregovori o izvozu svinjskog i pilećeg mesa, voća i žitarica. Razmenu sa Turskom uglavnom baziramo na inoviranom sporazumu o slobodnoj trgovini – uvećanim i novim kvotama za bescarinski izvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda, od goveđeg mesa i suncokretovog ulja, preko raznog voća i povrća, do mantija i hrane za životinje.
