Grupa britanskih i američkih naučnika dovela je u pitanje delotvornost razmaka od dva metra radi suzbijanja širenja koronavirusa i ukazuje na to da bi svetske vlade trebalo da uvedu situacijske preporuke o distanci umesto jednog pravila za sve.
– Postojeća pravila o sigurnoj fizičkoj distanci temelje se na zastareloj studiji – napisali su naučnici sa britanskog Oksforda i američkog MIT-a u časopisu British Medical Journal.
Većina svetskih vlada trenutno preporučuje da svi građani budu na dva metra razmaka od drugih, bez obzira na to gde se nalaze.
Umesto univerzalnog razmaka, trebalo bi uvesti situacijsku distancu u zavisnosti od faktora.
Situacijska distanca
Na primer, nije isto ako se radi o otvorenom ili zatvorenom prostoru, o tome koliko se dobro prostor provetrava, da li se nose maske i da li ljudi govore ili viču ili pevaju, kažu naučnici.
– To bi dalo veću sigurnost u okolnostima većeg rizika, ali i donelo veću slobodu u okolnostima s manje rizika i potencijalno omogućilo povratak u normalnost u nekim aspektima društvenog i ekonomskog života – napisali su.
Autori napominju da se distanca od dva metra u obliku sugestije pojavila još 1897. a ukorenjena je istraživanjima iz četrdesetih godina prošlog veka na tadašnjim virusnim zarazama.
Od tada je nekim istraživanjima utvrđeno da čestice u nekim okolnostima mogu leteti dalje od dva metra.
Odbacujući postojeću preporuku od dva metra kao pojednostavljenu, ova grupa naučnika savetuje da se vlade okrenu uravnoteženijem modelu distanciranja, u zavisnosti od broja ljudi u prostoriji, od primene prekrivanja lica, ventilacije i sličnih faktora.
