Kuhinje različitih kultura koriste veoma različite namirnice zbog geografskih položaja i klime, što dovodi do toga da se neka jela smatraju neatraktivnim ili potpuno nejestivim u drugim kulturama.
Ono što jedna osoba smatra “najgorom” kuhinjom na svetu ili najgorim obrokom u životu, za drugu može biti delikates. Međutim, nije sve stvar ukusa i ličnih preferencija – kulturna pozadina igra veliku ulogu u ovakvim ocenama. Obično nam je poznato ukusnije od nepoznatog, ali često i unapred osuđujemo nepoznato kao loše, isključivo na osnovu predrasuda.
Različite kulture koriste različite sastojke uslovljene geografskim i klimatskim uslovima, i dok insekti možda prvi padnu na pamet, zapamtite na primer da je za Amerikance nezamislivo jesti hobotnicu.
Na Redditu je neko davno postavio pitanje “Koja zemlja ima najgoru kuhinju?” što je, očekivano, pokrenulo živu raspravu.
Odgovori su varirali od veoma subjektivnih, kao što su “Volim slano, pa mi ništa manje slano ne valja”, do pravih analiza sopstvenih kuhinja i kulinarskih običaja.
Britanci često ne štede svoju kuhinju, obično uz duhovite opaske o kolonizaciji pola sveta zbog bljutave hrane, ali uzalud se Australija i Kanada žale na nedostatak mašte i prihvatanja stranih uticaja.
Nutricionisti na webu se žale da neke tradicionalne kuhinje imaju previše proteina ili ugljenih hidrata, a mnogi pojedinci su spremni da odbace celu nacionalnu kuhinju jednog naroda na osnovu jedne namirnice ili jednog jela – fermentisano mleko i konjsko meso se ne mogu oprostiti Kazahstanu, a pileće noge Rusiji.
Iz svega ovoga možemo zaključiti da jaki ukusi, nepoznati sastojci i specifični načini pripreme hrane obično ne nailaze na globalno obožavanje. Tako možemo pronaći obrazac: putnici obično nisu ljubitelji kuhinja zasnovanih na fermentisanoj hrani i onih koje koriste različite insekte ili namirnice životinjskog porekla koje nisu uobičajene u većini sveta.
Tako će i neka jela iz inače dobro ocenjenih nacionalnih kuhinja, kao što su tradicionalni korejski kimči (fermentisano povrće), japanski natto (jela od fermentisane soje) ili skandinavski surströmming (fermentisana haringa), biti podjednako loše ocenjene na internetu.
Mnoga jela od insekata koja su uobičajena u zemljama širom Azije, Afrike i Latinske Amerike izazivaju ježenje kod Zapadnjaka, kao što je popularna filipinska poslastica ulične hrane, balut ili oplođeni embrion patke koji se jede iz ljuske.
Dakle, koja kuhinja je zaista najgora?
Ispostavilo se da se globalno mišljenje internet gastro putnika, ali i onih koji se profesionalno i malo ozbiljnije bave gastronomijom, slažu. I ne, ne radi se o britanskoj kuhinji, koja je na drugom mestu. Najgora kuhinja na svetu je islandska. Island ubedljivo pobeđuje u ovoj nelaskavoj kategoriji. Hrana je monotona i bez začina, a nacionalna jela, očekivano, uključuju ribu – ali pripremljenu na veoma neobičan način.
Islandska sušena riba (harðfiskur) često se navodi kao primer neukusne hrane, ali jelo broj jedan sa negativnom konotacijom bez konkurencije je hakarl, jelo od fermentisane ajkule. To je jedno od najomraženijih jela na svetu, verovatno zbog jakog mirisa amonijaka i intenzivnog ukusa koji zahteva privikavanje.
