x Filigran, umetnička veština obrade plemenitih metala, radio se od tanke srebrne ili zlatne upredene žice. Za njega je bio potreban i naročit, veoma prefinjen alat koji se sastojao od kalibra, klešta sa ravnim, masivnim ustima i savijene drške, zatim metalnog limenog sica koji je primao žicu i mogao da izdrži veliki pritisak prilikom provlačenja kroz kalibar, a tu je bila i lemilica kojim su se spajali crteži sastavljeni od žice. Tek od kraja 19. veka filigrandžije više nisu same pravile žice nego su počinjale da koriste fabričke, napravljene na mašini.
x Filigran može da bude pravi i pseudofiligran, "lažni". Pravi se radio slobodnim sastavljanjem žice u raznovrsne motive, a to su obično bili krugovi, cvetići, geometrijske šare kao sastavni deo nakita ili drugog predmeta koji se filigranom ukrašavao. Zbog toga mu je drugo ime bilo "lelujavi" ili "vazdušasti" filigran. Za pravog majstora nisu postojale gotovo mustre i šeme nego je svaki kombinovao šare "iz glave", već zavisno od tog koliko je bio ne samo vešt zanatlija, nego i talentovani umetnik. Za dobre majstore filigrana znalo se nadaleko, i oni su odlično zarađivali. Pod pravim filigranom se podrazumevala i pločasta osnova na koju se lemio ornament od žice.
x Pseudofiligran se izrađivao tako što je predmet prvo izlivan, a potom se dorađivao tehnikama kao što su iskucavanje, probijanje, struganje i graviranje, ali su time predmeti gubili onaj prepoznatljiv filigranski, vazdušasti izgled, i već na prvi pogled delovali grublje.
x Struktura filigrana je veoma nežna i osetljiva,o čemu govori i njegovo ime. Ono potiče od latinskih reči filum i granum, koje znače nit i zrno. Pre izrade nekog ukrasa ili ličnog nakita najpre je morala da se oblikuje njegova osnovna kontura. Ova osnova se stvarala od deblje žice ili traka na izgoreloj daščici, i ona je davala čvrstinu predmetu. Posle osnove radilo se punjenje, ispunjavanje međuprostora malim spiralama od najtanje žice. Kada bi se lemljenjem spojili svi ovi detalji, na redu je dopunsko ukrašavanje, bez kojeg se filigran ne bi mogao zamisliti. Najpre su se dodavale granule, sitne srebrne kuglice, zatim sitnije i krupnije romboidne pločice, trake i polulopte. Ponekad se u filigran umetao i ukrasni kamen.
x Najčešće se filigran kombinovao sa granulacijom. To je značilo da se u loncu za livenje istopi zlato, srebro i bakar, a onda se iz lonca žitak metal izlivao u posudu sa vodom i neprekidno mešao. Tako su nastajale majušne kuglice, granule. One su se lemljenjem pričvršćivale za podlogu ili za filigransku žicu. U današnje vreme pravi majstori filigrandžije su izuzetno retki.
