Udruženje književnika Srbije organizovalo je danas tribinu “Pravda za Handkea” na kojoj su učestvovali predsednik Milovan Vitezović, akademik Jovan Delić, profesor dr Zoran Avramović, likovni umetnik i izdavač Mirko Mrkić Ostroški.
Prikazan je snimak iz Narodne biblioteke iz 1996. godine kada je Handke održao govor, kao i slikarka Olja Ivanjicki koja je tada oslikala korice njegove knjige.
Vitezović je u svom uvodnom obraćanju istakao da je Handke pokazao svest i saosećanje kada je srpskom naradu bilo najgore i da ga zato “moramo smatrati svojim i braniti ga od svih”.
Podsetio je okupljene i na činjenicu da je Handke zasluženo počasni član Beograda, kao i Udruženja književnika, kao i da je pored Ive Andrića i Harolda Pintera treći Nobelovac kome je dodeljena prestižna Vukova nagradu.
“Pripadam generaciji koja je imala slogan “Budimo realni, zahtevajmo nemoguće”, kao i Handke koji nikada nije pristajao da se povinuje poput mnogih drugih. Bio je primljen u Generaciju 47 kao najmlađi i uvek je bio pobunjenik, samotnjak, doseldan sebi”, kazao je Vitezović.
Stihove iz Handkeove knjige recitovao je dramski umetnik Vico Dardić.
Akademik Jovan Delić apelovao je da se povodom dolaska Petere Handkea na proleće, što je ranije najavljeno, organizuju ozbiljni skupovi i večeri jer je on “izuzetno ozbiljan čovek koji to zaslužuje”.
“Nagradu Momo Kapor uručili smo Peteru Handkeu i još tada smo rekli šta o njemu mislimo. Smatram da malo znamo o njegovoj drami i književnosti uopšte. Zato bi trebalo da češće organizujemo skupove gde bi o njemu govorili stručnjaci”, smatra Delić.
Preme njegovim rečima, ozbiljnim odnosom prema organizovanju događaja povodom dolaska Handkea “vraćamo dug velikom Nobelovcu”.
“Sećam se kada sam pročitao “Golmanov strah od jedanaesterca”, osetio sam zaista ljudski strah izrečen u tom delu, a Handke mi je postao drug sa fudbala. Osećao sam ga kao prijatelja. Kada sam ga prvi put video, shvatio sam da je on čovek koga odmah zauvek zapamtite. Don Kihot, ali nije. Mudar i pomalo luckast”, ispričao je Delić.
Handke je, kako je rekao, bio uvek sam protiv svih, “neko ko rizikuje mnogo, služi istini, neko na većem zadatku koga treba čivati jer je božiji unikat u vremenu laži.”
Zoran Avramović nazvao je svoj govor “Handkeova reč o Srbiji grmi do neba”, istakavši da je “napad na Handkea napad na Srbiju”.
Nabrojavši sve zemlje i njihove predstavnike koji su poslednjih dana javno bili protiv dodeljivanja Nobelove nagrade Handkeu, Avramović je ocenio da je to istovremeno napad na našu zemlju “koja je sama u borbi za istinu o sebi”.
“Suviše lako koriste reč genocid kada optužuju Handkea da ga opravdava. Zameraju mu što se usprotivio Nato paktu… Svim tim zemljama – Hrvatskoj, Bosni, Americi priključili su se i sprski književnici poput Filipa Davida koji je rekao da je Handke moralna nula”, primetio je Avramović.
Prema njegovom mišljenju Handke je “razapet” zbog svojih prosrpskih stavova, a to, kaže, nauka mora da ospori.
“Srbi su kažnjeni, dok su Hravati nagrađeni. Ovo je vreme poluistine i laži. Zato nauka mora da istinu posvetli, a laž potamni”, kazao je Avramović.
Izdavač i prijatelj Handkea Mirko Mrkić Ostroški evocirao je sećanje na trenutak kada je čuveni pisac prvi put video ruševine Narodne biblioteke.
“Posetio je atelje Olje Ivanjicki, a kada je ugledao ruševine stao je i deset minuta oćutao, nakon čega je predložio da uloži neka sredstva, što tada nije prihvaćeno”, ispričao je Mrkić.
Vitezović je još najavio da je u planu da Septembarske susrete posvete upravo Handkeu, kao i da se sprema zbornik radova o njemu.
P. Handke je svetionik svim casnim ljudima.
Dok god ima ovakvih ljudi kojima je istina, pravda i postenje na prvom mestu – vredi se boriti.
Cinimo uvek tako da ovakvi ljudi budu na nasoj strani jer ce tafa i sami Bog biti uz nas, a Amerika je manje vazna. Oni imaju samo silu.