Mirko Tepavac je bio jedan od visokih jugoslovenskih funkcionera koji su neposredno sarađivali s Titom, a i jedan od retkih među njima koji se kritički odnosio prema stvarnosti tog vremena i ulozi samog Tita. Kao neposredni svedok ponašanja i odnosa ličnosti u vrhu partije i države i zbivanja koja su presudno uticala na sudbinu obe i predodredila konačni ishod, on u knjizi "Mirko Tepavac – sećanja i komentari", objavljenoj 1998, odgovara i na pitanje "kakav je bio Tito"- kao ličnost i državnik, kao vladar i "pretpostavljeni", privatno.
Neprikosnoven
Tito je bio ne samo prva i nedodirljiva ličnost nego i jedina efikasno dejstvujuća državna, politička i partijska institucija. Držao je sve glavne poluge vlasti. Savezna vlada je odavno bila svedena na svojevrsni glavni odbor za privredu, kojom se Tito inače vrlo retko i nerado bavio. Ministri vojske, spoljnih i unutrašnjih poslova bili su u stalnoj ličnoj vezi s njim – viđali su ga kad god su hteli. Predsednici parlamenta i vlade katkad nisu mogli doći do njega ni posle ponovljenih zahteva za sastanak.
S prvom trojkom razmatrao i detalje iz njihovih resora, a drugima je katkad slao uputstva preko šefa svog kabineta. Republike koje su imale međusobne probleme radije su o tome razgovarale s Titom nego jedna s drugom. Događalo se da se njihovi predstavnici sretnu pošto su istog dana bili kod Tita. Pa jedni kažu: "Tito se potpuno složio s nama". A drugi odgovaraju, i ne lažu: "I s nama!"
Njegove lične karakteristike – otvorenost, neposrednost i šarm – ne mogu prekriti odgovornost koju on s malo kim može da deli: za pobedničko, samozadovoljno, brutalno sasecanje građanske opozicije neposredno nakon rata, za voluntarizam i represiju kakvi su bili nasilna kolektivizacija i pogromaški "otkup" neposredno nakon rata, za okrutni izgon celokupnog nemačkog stanovništva, a iznad svega za sadističko zlostavljanje saboraca "staljinista" na Golom otoku posle 1948. godine.
Odlučivao o svemu
Tito je želeo i uspeo da odlučuje o svemu i tu treba tražiti i meru njegovih krivica i zasluga. U saglasju prirode njegove vlasti i ličnosti, on je u krajnjoj liniji sam odlučivao i o meri svoje nepopustljivosti ili tolerantnosti. Nije istina, međutim, da mu se nije moglo reći i ono što nije voleo da čuje čuje, iako se mali broj ljudi oko njega na to odlučivao. Oni koji se izgovaraju njegovom apsolutističkom odbojnošću često su skrivali vlastiti oportunizam, pa i poltronstvo. Doduše, uvek je postojala jedna granica, kad mu se lice smrači i kad je postajalo jasno da više ništa ne želi da sluša.
Sigurno, jedino demokrat nikada nije bio. Autoritarna nedodirljivost bila je njegova prava narav. Nesumnjiva popularnost, zasluge u ratu, ugled u svetu, pa i lični šarm, zaklanjali su i ulepšavali autoritarnu prirodu sistema i njegovog tvorca. Hrabri sužanj koji je nekad znao smelo da izjavi pred kraljevskim državnim sudom: "Priznajem samo sud svoje partije" postao je jedini sudija svojoj partiji i državi.
Za njega je demokratija bila isto što i dobra vladavina, a u valjanost svoje vladavine ne verujem da je ikad iskreno posumnjao. Nije bio samo cinik kad je, kao dokaz da su neosnovane kritike da u Jugoslaviji nema demokratije, rado navodio da on sam najoštrije kritikuje sve što u njoj nije dobro.
|
Demokratija je Tito je, naravno, znao da demokratija znači još i nešto mnogo više od toga, ali je verovao da bi "nekontrolisana" demokratija rasklimala vladavinu partije i dovela do rizika da se raspadne država koju je on smatrao svojom ličnom tvorevinom.
Više voleo poslušne Ali, i za dobru selekciju treba mudrosti. Nepogrešivo je znao da proceni šta bi od onoga što bi koristilo državi moglo još bolje poslužiti jačanju njegove lične, arbitrarne vlasti i ugledu. Više puta, u raznim prilikama, čuo sam njegovu primedbu: "Ne volim kad me zaobilaze!" Njegova lična vlast postajala je sve veća, a najveća je bila kad je već bila suvišna. Vremenom, više je voleo proverene formule nego nove ideje i promene i radije je birao poslušne nego sposobne.
Veran idealima Ovaj osvrt na život Mirka Tepavca, na osnovu njegovih memoarskih zapisa, pokazuje da mu nije bilo stalo do glorifikacije doba u kojem je bio aktivan, a još manje do ostrašćenosti jer je politički likvidiran, nego do toga da ne potonu u večni zaborav neki ideali kojima je ostao veran i koji bi vredeli da ga nadžive. Vidi se da je do kraja ostao fasciniran nekim idealima svoje mladosti, ali ih ne pretpostavlja istini. S druge strane, gorka iskustva iz pokreta kojem je pripadao – recimo, istraga kako to da je živ izašao iz ustaškog zatvora – nisu u njemu proizvela ni prezir ni mržnju
Da li je hteo
Zašto Tepavac nije učestvovao u Titovom "razgovoru" s političkim aktivom Srbije, početkom oktobra 1972, koji je pripremljen radi konačnog obračuna s "liberalističkim" vođstvom? On nije bi na listi učesnika, ali zašto – da li je namerno izostavljen da bi Nikezićev tim bio oslabljen? Tito je voleo Moj je utisak da Tito nije voleo da bude sam, pa čak ni sa svojom suprugom. Kad sam bio kod njega, pre ručka ili večere, često me, takođe i mnoge druge, zadržavao da ostanem. Nije pokazivao ni žurbu ni otezanje. Nije požurivao sagovornike niti sam imao utisak da ne prati što mu se govori. Na putovanjima, u slobodno vreme, bio je posebno komunikativan i dobro raspoložen. Vrlo rado je prepričavao svoje uspomene, posebno one od pre Drugog svetskog rata. Voleo je šale i anegdote. Voleo je oko sebe savršen red, ali i pompu i luksuz. Uživao je u putovanjima, masovnim dočecima, ispraćajima, himnama, počasnim četama i paradama. Bio je aktivan i na prijemima, sednicama i konferencijama i onda kad su mu bile dosadne. Nije pokazivao znakove zamora i odsutnosti. Nikad nije zevnuo niti zadremao, što je prava retkost za čoveka pri kraju osme decenije života. Uvek svestan da ga posmatraju, ali pod punom samokontrolom, trudio se da ostavi nezaboravan utisak.
|
