Naše čulo mirisa ne određuje samo naš izbor partnera već i izbor naših prijatelja. Ali to nije sve. Otkriveno je kako na muškarce utiče miris ženskih suza, a kako na majku miris sina.
Ima nečeg animalnog u njuškanju, jer životinje njuškanjem biraju partnera. Ali mi ljudi? Jok! Mi smo viša bića!
Specijalista za anatomiju Pol Broka je bio ključan u oblikovanju ovog pogleda na ljude, odnosno njuškanje. U 19. veku je ljudima pripisivao nerazvijeno čulo mirisa, što je trebalo shvatiti kao kompliment: Oni koji su obdareni inteligencijom i slobodnom voljom verovatno mogu i bez mirisa kao nosioca informacija.
Iako su istraživanja čula mirisa i danas u povoju, jedno je sada jasno: Ne samo da stalno njušimo sebe i druge – ono što mirišemo takođe ima odlučujući uticaj na naše ponašanje. Čak i ako se držimo Pola Broke i ignorišemo čulo mirisa – ono nas kontroliše.
Kako miris ženskih suza utiče na muškarce?
– Čulo mirisa je najstarije čulo kod ljudi i direktno je povezano s limbičkim sistemom – područjem u mozgu gde se obrađuju emocije – objašnjava Laura Šefer, naučnica na poliklinici za psihoterapiju i psihosomatiku u Drezdenu.
Dakle, ono što mirišemo ima direktan uticaj na naša osećanja.
Izraelski neurobiolog Noam Sobel u jednoj studiji opisuje da je miris ženskih suza uzrokovao pad nivoa testosterona kod muškaraca – dakle i pad nivoa seksualnog uzbuđenja.
Suze sadrže hemijski signal koji se samo nesvesno može percipirati putem mirisa, a koji ipak ima uticaja.
Mirišeš kao ja, prijatelju!
Slično, nesvesno, iz mirisa tela drugih ljudi možemo iščitati strah, agresiju, stres i sreću. Izbor partnera takođe se vrši uz pomoć nosa – a i prijateljstva imaju korene u mirisu tela.
Inbal Ravrebi, koja radi s Noamom Sobelom na Vajcmanovom institutu u Izraelu, nedavno je objavila studiju o tome.
– Znamo da su prijatelji često slični na mnogo načina – pa često i genetski. Stoga smo hteli da znamo da li je verovatnije da ćemo se sprijateljiti s ljudima čiji je miris tela sličan našem – kaže Ravrebi.
Istraživači su ispitali miris tela ljudi koji su već bili prijatelji i ustanovili: dobri prijatelji imaju sličan miris.
Osim toga, analizirali su telesne mirise različitih ispitanika koji se još ne poznaju – kako bi potom predvideli koji od njih će se najverovatnije sprijateljiti.
Kako bi to utvrdili, istraživači su koristili takozvanu “igru ogledala”. Dve osobe su okrenute licem jedna prema drugoj, i ćuteći pokušavaju da uzajamno prate pokrete dlanova i ruku. Što se bolje razumeju, to su pokreti sličniji i ujednačeniji.
– Predviđanje je bilo tačno u 71 posto slučajeva – kaže Ravrebi. Ovaj ogroman uticaj mirisa tela iznenadio je čak i istraživače.
Pritom nije važno pronaći nekoga ko koristi isti sapun ili isti parfem. Iako i to utiče na telesni miris, u osnovi svi mi imamo jedinstveni miris – poput otiska prsta, kaže Ravrebi.
– Zapravo, posebno volimo miris šampona ili parfema kada pojačava komponente mirisa našeg tela – naglašava Ravrebi.
Miris bebe i miris dečaka
Psihološkinja Laura Šefer je ispitala uticaj mirisa tela u jednoj studiji s roditeljima i njihovom decom.
Kao i mnoge bebe životinja, novorođenčad imaju najrazvijenije čulo mirisa. Bebe prepoznaju svoju majku po mirisu mnogo pre nego što mogu jasno da vide.
Hipoteza je bila da je odnos majka–dete ojačan i činjenicom da roditelji posebno uživaju u mirisu svojih potomaka. Stoga je Šefer proverila mogu li majke razlikovati miris svog deteta od mirisa druge dece, da li im se posebno sviđa miris svog deteta kao i da se ta majčina preferencija mirisa menja tokom odrastanja deteta.
Sve dok mališani nisu navršili devetu godinu, majke su rado njušile i pouzdano prepoznavale svoje potomke u grupi druge dece. No, s početkom ranog puberteta i porastom nivoa testosterona, majkama sinova bilo je sve teže da svoje dečake prepoznaju po mirisu – i njihov miris im se sve manje sviđao.
Ali ta odbojnost nije ostala. Šeferova je ustanovila da su majke ponovo mogle da razlikuju miris svojih sinova najkasnije u odraslom dobu – i on im je opet bio prijatan.
Ovaj fenomen se dalje istražuje, a Šeferova je takođe istraživala mirisne preferencije očeva. Studija trenutno prolazi kroz proces recenzije i očekuje se da će uskoro biti objavljena.
