Meštani Pranjana odlučili su da predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću poklone parcelu zemlje u tom mestu zbog njegovih zasluga za taj kraj.
To je saopštio jedan od meštana Pranjana, koji je lično svedočio akciji spasavanja američkih vojnika, Rodoljub Janković, u svom obraćanju prisutnima na današnjoj svečanosti.
On se posebno zahvalio predsedniku Vučiću za sve što je učinio za ovaj kraj, rekavši da je pomogao selo.
– Meštani su odlučili da predsedniku Vučiću poklone jednu parcelu pranjanske zemlje, razorene rovovima i zalivene gnojem i krvlju seljaka Ravnogoraca – kazao je Janković i dodao da su Pranjanci, zahvaljujući predsedniku „dobili krila, ponos i čast“.
Vučiću je poklonio i flašu rakije, koju je uručio i ambasadoru SAD, sa molbom da je preda američkom predsedniku Donaldu Trampu.
Janković je kazao da su takvom rakijom lečili, hrabrili američke vojnike, a poklon predsedniku SAD je njegova poruka da američki i srpski narod moraju biti prijatelji.
Srbi i Amerikanci moraju biti prijateljski narod za sva vremena
Radoljub Janković, meštanin sela Pranjani gde je pre 76. godina, izvedena Misija Halijard, a koji je u to vreme imao 14 godina, poklonio je danas prilikom obeležavanja godišnjice najveće akcije spašavanja savezničkih pilota, domaću rakiju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Bocu za predsednika Trampa, Janković je predao američkom ambasadoru Entoniju Godfriju i poručio predsedniku Trampu da srpski i američki narod moraju biti prijateljski narodi za sva vremena.
Takođe, Janković je predsedniku Vučiću zahvalio u ime svih Pranjanaca na izgrađenom Memorijalnom kompleksu i pisti na Galovića polju i dodao da su potomci hrabrih spasilaca američkih vojnika odlučili da mu u znak zahvalnosti poklone jednu parcelu u Pranjanima, kako bi dolazio češće.
Prisećajući se događaja od pre 76 godina, Radoljub Janković je kazao da još uvek čuje zvuk aviona u vazduhu i vidi američke avione.
– Dobro pamtim sve te događaje kojima se i svet divio. Mislim da je to velika čast za Pranjance, Srbiju – ispričao je Janković prisećajući se da je u kući njegovog oca bilo smešteno 10 američkih i dva engleska pilota.
Iako nisu znali jezik, kako priča Janković, brzo su se sprijatelji i nastavili život zajedno.
– Prešli su u naše krevete, a ja i moj brat od strica prešli smo u salaš, tako je imalo mesta za sve nas – priča i priseća se da su jedne noći u cik zore čuli dreku, a kada su izašli iz kće zatekli su američkog pilota “na vrh vrbe” zakačenog padobranom.
Takođe, Janković se seća i američkog pilota, crnca, koji se kako je ispričao prvi sprijateljio sa dečacima i svakodnevno se sa njima igrao.
– Ima puno događaja kojih se sećam, ali to se ne može opisati ni u jednoj knjizi – kazao je Janković.
