NEMAČKA
Ograničenja
za strance
Posedovanje nemačkog državljanstva nije neophodan uslov za postupak uzimanja na staranje ili usvajanje deteta u Nemačkoj. Ograničenje ovog prava za strance ipak postoji, a sastoji se u tome da usvojitelji moraju da imaju dozvolu za stalni boravak u zemlji, dok posedovanje dozvole boravka koja je vremenski ograničena gotovo da isključuje mogućnost usvajanja deteta. Dakle, odluka nadležnih organa može da bude pozitivna, ali su takvi slučajevi izuzetno retki i pre izuzetak nego pravilo.
Najvažniji kriterijumi službi koje razmatraju molbe potencijalnih usvojitelja odnose se na faktore kao što su posedovanje dovoljno velikog stambenog prostora, materijalnog stanja budućih roditelja, starosni faktor i slično. Usvojitelji mogu da budu bračni parovi, ali i pojedinačne osobe, pa čak i ako one žive u zajednici sa nekim. Ukoliko su ovi osnovni uslovi ispunjeni, zakon ne predviđa diskriminaciju parova koji se odluče za usvajanje ni po jednom osnovu, osim godina starosti – budući roditelji ne smeju da budu mlađi od 25 godina, a što se tiče gornje granice, ona nije jasno definisana. Druga pitanja, kao što je religiozna pripadnost, u novije vreme ne igraju više nikakvu ulogu.
Proces adaptiranja dece od podnošenja prvog zahteva do završetka traje od dve do sedam godina.
B. BOŽIN
AUSTRIJA
Na usvajanje se
čeka do tri godine
Austrijski zakon predviđa da je moguće usvajanje dece kako od strane bračnog para, tako i pojedinca, a o tome da li podnosilac molbe ispunjava sve uslove odlučuje Odsek za mlade u opštini, Magistrat u Beču. Zbog velikog interesovanja za usvajanjem mora se računati sa čekanjima od dve do tri godine.
Pojedinci i parovi sa decom imaju manje šanse da usvoje dete, a ako su roditelji dece date na usvajanje umrli, rodbina ima veće šanse da ga usvoji.
Prema zakonu, preduslov za odobrenje usvajanje su šanse da će između deteta i budućih roditelja biti moguća veza koja bi odgovarala odnosu porodice sa rođenim detetom. Kod punoletnih osoba koja se usvajaju mora postojati opravdan razlog, i ako je među roditeljima i deteta postojao odnos i pre punoletstva.
Od 1. jula 2004. stranci mogu da usvajaju decu samo ako je to po zakonu zemlje njihovog porekla. Zakon predviđa da osobe koje žele da usvoje dete moraju imati najmanje 25 godina, i da razlika u godinama između deteta i roditelja mora biti najmanje 16 godina.
U praksi se usvajanja odobravaju roditeljima koji nisu stariji od 45 godina. Deca se pretežno, na usvajanje daju bračnim parovima, iako nije zakonom određeno da roditelji moraju biti venčani. U prošloj godini u Austriji je usvojeno 319 dece, od čega je 266 bilo iz Austrije, a ostatak iz inostranstva.
Z. M.
FRANCUSKA
Dozvola boravka i
dve godine braka
U Francuskoj zakon propisuje da decu mogu da usvajaju svi bračni parovi koji su u braku duže od dve godine ili koji imaju više od 28 godina. Od kada je izglasan zakon o legalizaciji istopolnih brakova, ovaj zakon se odnosi i na istopolne parove.
U Francuskoj se zakon o usvajanju odnosi na sve građane sa stalnim boravkom u zemlji. Izuzetak predstavljaju strani državljani nastanjeni u Francuskoj čije države zabranjuju usvajanje. Zahtev za usvajanje treba prvo da se uputi francuskim vlastima. Postoje i izuzeci jer Francuska s nekim državama ima ugovor koji omogućava da dete bude usvojeno u inostranstvu gde francuski državljanin živi i da se zatim izvod o usvajanju i rođenju deteta prenese u Francusku.
Kad su ispunjeni osnovni uslovi, bračni parovi treba da dobiju dozvolu nadležnih državnih organa – pre svega, takozvanih socijalnih asistenata zaduženih za procenu spremnosti i sposobnosti parova da postanu roditelji. Više faktora se uzima u obzir: godine potencijalnih roditelja, finansijska situacija. Pravo na usvajanje imaju i oni koji žive sami, ali do usvajanja u ovakvim slučajevima teže i ređe dolazi.
U zakonu iz 1993. godine kaže se da je za razvoj deteta ključno prisustvo roditelja različitog pola. Francuski zakon traži da usvojitelji budu venčani. Ukoliko nevenčani par usvoji dete u inostranstvu, francuski zakon ne priznaje usvajanje.
N. J.
