Američke aviokompanije takođe su strahovale da će posledice biti gore nego posle obustave letova nakon 11. septembra 2001. godine, a prve informacije kažu da su prevoznici u gubitku od oko dve milijarde dolara. Mnogo buke i prašine diglo se zbog vulkanske prašine i lave, ali dok trljamo oči i nakašljavamo se, retko ili skoro uopšte ne pomislimo koliko smo maleni pred svemoćnom prirodom. Zrnca prašine na vetru! Čestice u svemiru.
Uprkos ljudski svojstvenoj aroganciji i umišljenoj moći, ponovo imamo priliku da od prirode naučimo još jednu lekciju i dopustimo joj da stvari postavi na svoje mesto. To joj iz utrobe urlaju zmajevi, verovatno zbog toga što te lekcije najteže učimo.
Dok se ekonomisti presabiraju, otkazani sastanci ponovo zakazuju, red letenja postepeno normalizuje, svako razuman bi pomislio da ćemo biti srećni ako se čitava stvar uskoro okonča, vulkan umiri i vazdušni saobraćaj ponovo uspostavi. Oslobođeni arogancije, možda bismo sada mogli prihvatiti istinu da se priroda nikada do kraja ne može ni ukrotiti ni kontrolisati.
Oni koji nam mašu globalnim zagrevanjem i traže pare, kako bi se sprečilo globalno povećanje temperature, mogli bi možda promeniti kurs i te silne milijarde globalnih dolara utrošiti za saniranje posledica teških elementarnih nepogoda, cunamija, zemljotresa, tornada i uragana, pred kojima priznajemo svoje slabosti i superiornost majke prirode.
Erupcija vulkana pokazala je i mnoge strane ljudske zavisnosti od putovanja, kao i ozbiljne slabosti važne avio-industrije, koja se saplitala u sopstvenom haosu, nedostatku informacija i pogrešnih odluka. Kako da se ponaša svaka nacija ponaosob, u krizi u kojoj problemi prelaze granice drugih država? Kako gospodariti jedinstvenim evropskim nebom, naročito kada je pokriveno gustim oblakom vulkanske prašine? Po kom principu napraviti red letenja za sledećih sedam dana, i silne putnike odvesti na željene destinacije?
Posebno su zanimljive izjave naših stručnjaka, prema kojima oblaci prašine uopšte nisu štetni za ljudsko zdravlje! Samo što nam ne kažu da je vulkanska erupcija dobrodošla, da joj se valja radovati, ne samo kao prirodnom fenomenu, i da je možemo udisati bez ikakvih problema ili opasnosti od posledica.
Haos, konfuzija i neizvesnost savladale su ovoga puta čitavu Evropu, a i Amerika bi pala na noge, samo da se oblak nadvio i sa ove strane okeana. Kao da čujem glasni hor bez granica, koji se nadvikuje pevajući: "I pad je let!"
Oduvek sam fascinirana letenjem. Uzletanje i sletanje aviona u meni svaki put iznova izazovu istovetno, radosno uzbuđenje, pa skoro da pomislim kako smo blizu ili čak u ravni sa pticama ili kako ravnopravno gospodarimo visinama. Na sreću, zrnca vulkanske prašine dovoljna su za moje bezbedno prizemljenje.
