Privredne komore svih šest zapadnobalkanskih ekonomija, članice Komorskog investicionog foruma, danas su, u zajedničkom pismu premijerima, pozvale vlade Zapadnog Balkana da, u uslovima pooštrenih epidemioloških mera zbog korona virusa, postignu zajednički sporazum kojim će, po ugledu na “zelene koridore” za robu, uspostaviti “zelene linije” za neometano kretanje privrednika i njihovih radnika koji zbog poslova moraju da putuju i borave u drugim zemljama regiona.
Zbog toga su predsednici privrednih komora, članica zajedničke regionalne komore, u ime oko 350.000 kompanija koje zastupaju, predložili vladama da zajedničkim sporazumom i pratećim protokolima utvrde ujednačena i pojednostavljenja pravila i procedure, važeće u celom regionu, koje će regulisati sva pitanja vezana za putovanje preko granica i boravak privrednika i njihovih radnika, inženjera i drugih zaposlenih, koje, zbog obavljanja poslova, kompanije upućuju u ostale zemlje Zapadnog Balkana.
To, napominje Čadež, nije poziv da se privrednici i njihove zaposleni izuzmu, da ne poštuju zaštitne mere za sprečavanje unošenja i širenja koronavirusa koje su evropske pa i zemlje regiona uvele i koje će sa poogoršanjem situacije verovatno pooštravati, već da se nađe način da kroz to prolaze lakše i brže.
“Privredi je u interesu da se epidemiološka situacija ne pogorša, već da se smiri, da se ne ponovi karantin s proleća. Kao što je svima jasno da i tokom zdravstvene krize privreda mora da funkcioniše. Otuda i naš poziv, da se i u ovim uslovima, obezbedi neometano poslovanje, propisivanjem ujednačenih i predvidivih pravila i pojednostavljenih i ubrzanih procedura, kako bi se otklonili problemi sa kojima se sada kompanije suočavaju i omogućilo njihovim ljudima kada to potrebe posla nalažu, da lakše pređu granice, po dolasku u drugu zemlju što pre obave poslove zbog koga su otputovali i vrate se nazad”, objašnjava Čadež.
Kompanije iz svih zapadnobalkanskih ekonomija regiona, podseća predsednik KIF-a, svakodnevno sarađuju, imaju svoje ili zajedničke firme, ulaganja i poslove, osnovale su predstavništva ili kancelarije u drugim delovima regiona u kojima su ugovorile poslove, izvode radove, realizuju projekte, sprovode redovno održavanje već izgrađenih objekata…
To povremeno, na određeno vreme, zahteva odlazak ili boravak u drugoj zemlji ne samo vlasnika i menadžera kompanija, već i zaposlenih – od proizvodnih i građevinskih radnika, montera, projektanata, inženjera, onih koji rade na održavanju objekata i opreme, sve do administrativnih službenika, recimo iz pravnog ili finansijskog sektora, matične kompanije. “Mere koje su trenutno na snazi u svim zemljama Zapadnog Balkana ograničavaju, iz razumljivih razloga, slobodno kretanje državljana drugih zemalja Zapadnog Balkana preko nacionalnih granica, ali i otežavaju i poskupljuju poslovanje, onemogućavaju efikasnu organizaciju poslovnih aktivnosti na način na koji to potrebe posla zahtevaju i čak dovode u pitanje realizaciju ugovorenih obaveza“, upozorava Čadež.
Uz to, kaže, ograničenja i formalni zahtevi se menjaju gotovo svakodnevno što dodatno otežava situaciju i ionako neizvesno poslovanje, čini još neizvesnijim.
Potrebu da se propišu posebna pravila i procedura za privredu, jedinstvena u celom regionu, koji bi, uz poštovanje epidemioloških mera, olakšale poslovanje i ubrzale kretanje privrednika i njihovih radnika, Čadež ilustrije konkretnim primerima iz prakse: “Ako kompanija, recimo iz Srbije, pošalje radnika u Crnu Goru ili Albaniju i obratno, ili iz Makedonije u BIH da u drugoj državi obavi neki posao od dan – dva i ako on prvo mora u desetodnevni ili dvonedeljni karantin, to ozbiljno ograničava poslovanje i stvara dodatne troškove privrednicima. Da ne govorim o urgentnim situacijama u kojima firma iz jedne zemlje u drugoj mora hitno da otkloni neki kvar na postrojenju, zbog kojeg je obustavljena proizvodnja i koji možda ugrožava i bezbednost ljudi ili da u ugovorenim rokovima montira opremu od koje zavisi završetak nekog investicionog projekta ili isporuka ugovorenih količina robe partnerima na trećim tržištima”.
