Srpska zajednica Zapadne Australije obeležila je u Pertu Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Svečanost povodom ovog novog praznika, koji se obeležava 15.septembra, na dan proboja Solunskog fronta, održana je na imanju Srpskog centra za Zapadnu Australiju u naselju Madington u Pertu.
Program je trajao skoro pet časova. U prvom delu su nastupile folklorne grupe Ansambla “Dukat”, a u pauzama između njihovih nastupa, igrali su,svirali i pevali talenti iz naše zajednice. Nastupila je balerina Milana Matejser, gitaru je svirala i pevala njena sestra Jovana Matejser, a potom su zajedno otpevale pesmu “Ne dam Srbiju”.
Program je bio protkan izborom najlepših srpskih pesama u izvedbi Katice Saičić, koja decenijama neguje staru srpsku muziku. Publiku su oduševili i mladi gitaristi, braća Toplica i Lazar Gatić.
Voditeljka prvog dela programa Karolina Živković Marflak razgovorala je sa članovima zajednice, pa su prisutni, između ostalog, mogli da čuju priču o dečaku Luki koji mnogo voli Centar u Madingtonu, kao i o srpskim porodicama u Pertu koje imaju najviše dece.
Bilo je reči i o zanimljivim dešavanjima u srpskoj zajednici, književnim i filmskim večerima i drugim skupovima. Bio je to dan lepog porodičnog druženja,igre, muzike i pesme u kojem su uživali svi gosti i učesnici.
U drugom delu svečanosti održan je kulturno-umetnički program posvećen prazniku. Prisutne je pozdravio Kosta Mijatović, predsednik Srpskog saveta Zapadne Australije, organizacije koja je i upriličila obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. On je naglasio značaj praznika i potrebu jačanja jedinstva i sloge unutar naše zajednice i vaspitavanja mladih u svetosavskom i patriotskom duhu.
Mijatović je pomenuo i svetle primere srpskih duhovnika i drugih velikana Srpstva.
Uvodnu besedu o srpskom jedinstvu, slozi, kulturi i slobodi putem video linka je iz Novog Sada održao prof.dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, najstarije srpske književne, kulturne i naučne ustanove.
Prihvatanjem poziva da govori ovim povodom, Stanić je učinio je veliku čast našoj zajednici u Pertu, ali i u celoj Austaliji. Nemoguće je u novinskom izveštaju pomenuti sve njegove mudre stavove, ali izdvojićemo ono što je rečeno o srpskoj kulturi i narodu, Svetosavlju i srpskim zavetima.
Takođe, profesor Stanić je govorio o odnosu matice i dijaspore i potrebi svestrane saradnje, koja će pomoći očuvanju nacionalnog identiteta mladih srpskih naraštaja u zemljama u kojima žive, ali i doprinositi rastu i razvoju Srbije, srpskih zemalja i srpskog naroda ma gde da živi. Njegov govor mogao bi biti pouzdan orjentir i putokaz kojim putem ići dalje u ovom vremenu neizvesnosti u kome živimo.
Posle himne Svetom Savi, prisutni su čuli poetske i prozne tekstve Svetog Save, vladike Nikolaja, Petra Kočića, Petra Petrovića Njegoša, Desanke Maksimović i drugih besmrtnika našeg naroda.
U programu su nastupili i Srpski hor “Crveni božuri”, Ljubica Glumac, Karolina Živkovic Marflak, Bosiljka Srbljanin, Nataša Mlađenović i drugi, a veče je završeno spletom predivnih pesama. Program je vodila Stanka Jovanović Klisura, koja je sjajno govorila Kočićev tekst “Slobodi”.
I ovoga puta se pokazalo da se dobrom voljom, razumevanjem i saradnjom, čak i uz neveliki napor malog broja pojedinaca i organizacija, može učiniti mnogo. Šta bi tek moglo da se učini s više jedinsta, sloge i posvećenosti suštinskim pitanjima života i delovanja cele naše zajednice? Praznik koji je na ovakav način obeležen u Pertu obavezuje nas sve da ubuduće radimo više i bolje.
Izložba knjiga
Tokom svečanosti je upriličena i izložba knjiga koju je organizovao Srpski književni klub “Sabornik” i Odbor ogranka Vukove zadužbine Pert, kao i Odbor Srpskog saveta za borbu za istinu o srpskom narodu. Izložena su izdanja Vukove zadužbine u Beogradu, knjige
lanova “Sabornika”,knjige o Jasenovcu profesora Gideona Grajfa, kao i knjiga Aleksandra Dorina o Srebrenici, koja bi trebalo uskoro da bude promovisana u Pertu.
Zahvalnost palima za slobodu
U nedelju u popodnevnim satima položen je venac na spomenik koji je podignut na imanju Centra u Madingtonu u znak zahvalnosti palima za slobodu srpskog naroda – od Kosovske bitke, preko Balkanskih i Svetskih ratova, do oružanih sukoba devedesetih. U ime boraca iz ratova devedesetih venac su položili Tihomir Klisura i Jovan Čojić.
