Kada je početkom avgusta mlada Vesna Šušić prešla prag našeg Dopisništva u Beogradu, držeći u naručju sićušnu slatku bebu, izgledala je kao da su joj sve lađe potonule. Da li zbog porazne dijagnoze svoje ćerke za koju se vrhunski lekari u Podgorici i Beogradu rekli da joj nema leka, ili zbog činjenice da još jednom kuca na nečija vrata koja se neće otvoriti, ne znamo, ali znamo da nam je grleći bebu rekla tihim glasom: "Neka nam bude mirna savest. Obraćamo se i vama za pomoć… Gde god smo pokušali, nismo uspeli. Iako su nas mnogi iz inostranstva uveravali da će nam ‘Vesti" sigurno pružiti ruku, mi vam nećemo zameriti ako nam kažete da je to i za vas nemoguća misija…".
Ove teške reči ostale su još dugo u nama i posle odlaska porodice Šušić put Nikšića. Ni sami nismo bili tako čvrsto uvereni da ćemo mladom bračnom paru, 33-godišnjoj Vesni i 37-godišnjem Svetozaru, moći da pružimo bar nadu. A ona im je bila tada najpotrebnija. Jer kako drugačije boriti se protiv retkog oboljenja mozga, podstanarske nemaštine, preskupih lekova i porazne istine da svom detetu niste u stanju pružiti minimum ljudskog dostojanstva – čak ni u bolesti.
Posle nepunih mesec i po dana ova ista mlada žena, prešla je radosnog lica prag čuvenog Instituta za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Igalu, zajedno sa svojom ćerkom Sofijom čije se zdravstveno stanje neobjašnjivo poboljšalo otkad je krenula naša kampanja. I poslala svim čitaocima "Vesti" kratku ali lepu poruku: "Dragi prijatelji, neka Vas služi dobro zdravlje i sreća. Uz Vašu pomoć nadamo se istom za našu malu Sofiju. Hvala Vam svima od srca". Mesta za pojedinačne zahvale nema, jer trebalo bi nam mnogo papira da ispišemo sva imena plemenitih ljudi koji su učestvovali u ovoj akciji gde je dosad prikupljeno 6.180 evra. Poveli su je ljudi kojima je Konjic zavičaj, oni iz Australije koji su se setili da su imali dobre komšije Savu i Zorku Šušića i tada 12-godišnjeg Svetozara koje je ratni vihor odneo put Srbije, pa za Crnu Goru. Komšije su pozvale u pomoć svoje komšije i prijatelje širom Australije, a istovremeno vatra akcije upalila se i u Americi.
Vesti su se brzo prenosile, pa je pomoć porodici Šušić počela da stiže i iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske… Sada na kraju ove naše humane misije imaju na raspolaganju sumu od koje im se, kako kažu, malo vrti u glavi, a koja je dovoljna da njihova i naša Sofija bude bezbedna najmanje dve godine i da s njom vežbaju najbolji fizioterapeuti i logopedi. I ne samo to: Šušići su dobili i nove prijatelje širom sveta što je i najvrednije.
|
Samo za Sofi
Rokford zove |
