Sama reč pozder, kako navodi Vuk u "Rječniku", znači piljevinu od tučene konoplje. U tom u značenju navodi i primere, narodne izreke, "kao pas na pozderu" i "upala mu pozderka u oko". Ovo je svakako slovenska reč, jer se slične, sa različitim značenjem sreću i kod Rusa i Poljaka. Inače, poznato je da se sirotinja u našem narodu u ranije vreme grejala na piljevinu, odnosno otpatke od konoplje.
Logika nam govori da je nadimak Pozder dobio neki davni predak koji je živeo u krajevima oskudnijim šumom, u kojima se gajila i prerađivala konoplja.
Među prezimenima u Lici, Baniji, Kordunu, u "Karlovačkom vladičanstvu", nema ovog prezimena, ali ni u Bosni, osim u obliku Pozderović, u Tešnju, gde slave Sv. Simeona Bogoprimca. Postoje i Pozderci, muslimani iz Cazina, koji su se posle 1699. godine doselili iz (slavonske) Požege. To su prezime, navodno, dobili po tome što se njihov predak, prilikom bežanije u Bosnu, "krio u pozderu".
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Sasvim je jasno da je prezime Pozderac nastalo od osnovnog Pozder, znači od prezimena ili nadimka poislamljenih Srba. Ovo potvrđuje i mogućnost da je reč o čestom narodskom domišljanju kojem se pribegavalo da bi se "zabašurilo" ranije versko poreklo, jer je život bio u pitanju. (Jedan Pozderac, Nurija, bio je izuzetno prosrpski orijentisan i kao takav senator nekadašnje Kraljevine Jugoslavije. Kasnije u vreme narodnooslobodilačkog rata postao je predsednik Antifašističkog veća za Bosnu. Poginuo je u bici na Sutjesci, a njegovi pobočni potomci (ne sinovi, imao je samo jednog, lekara) bili su istaknuti rukovodioci u posleratnoj BiH i Jugoslaviji. Direktni potomci se nisu bavili politikom, osim unuka njegove ćerke, sada savetnika predsednika Srbije Borisa Tadića.)
Prema "Leksiku prezimena SR Hrvatske", do poslednjeg rata, na našim prostorima bilo je Pozdera u Bjelovaru i Podgorcima, Velikoj Pisanici i Puričanima kod Bjelovara, oko Varaždina (Budislavec, Nedeljanec, Papinec, Cargovac i Zamlača), Budrovcu, Sirova Katalena i Miholjanecu (Đurđevac), u Delovima (Koprivnica), Dubravi (Zagreb), Gojanecu (Varaždin), Karinu Donjem i Kašiću (Benkovac), Rijeci, Velikoj Glavi (Šibenik), Vojišnici (Vojnić) i Zagrebu. Ubedljivo su najbrojniji u mestu odakle potiče i naš čitalac, u Kašiću kod Benkovca.
Sudeći po islamizovanim Pozdercima i etimologiji njihovog prezimena, pravoslavni Pozderi su ga verovatno dobili najpre kao nadimak, i to još u Zeti ili Crnogorskom primorju i Krajini. A ranije su, verovatno, imali neko sasvim drugo prezime. Ali bi istraživanja veze sa nekom drugom familijom, doseljenom iz nekog južnijeg kraja, zahtevala mnogo više truda i vremena. Tako autori knjige o prezimenima u Crnoj Gori spominju Pozdare u Brajovićima (Budva) još u 14. veku, ali za ovaj podatak nema potvrda u postojećoj literaturi, tako da ga uzimamo sa rezervom. Interesantna je i slava Sv. Toma koju slave porodice rudarskog zanimanja.
