Projekat "žive biblioteke“ osmislio je Sarajlija Emir Handžo. Ljudi-knjige, koji se mogu pozajmiti, predstavljaju se svojim imenom i pričaju svoju životnu priču. Pre susreta s njima, korisnici mogu da prelistaju online katalog i unapred se odluče koju životnu priču žele da slušaju. Svaki korisnik ima pravo na jednog čoveka-knjigu mesečno.
Članovi "Lebende Menschenbibliotek“ mogu, na primer, čuti priču Habiba iz Kurdistana, Paolin iz Kameruna, Fazel iz Afganistana ili Zlate iz BiH. Ako im nešto u priči nije jasno moguda postavljaju i dodatna pitanja.
"U svakodnevnom životu još postoje granice u glavama naših suseda i smatram da je ovaj projekat jedan mali doprinos za veću međuetničku toleranciju, za više međusobne komunikacije i za razvijanje interkulturalnog dijaloga. Želimo da pokažemo javnosti kulturne raznolikosti naših sugrađana i hoćemo da zaštitimo pravo i slobodu marginalizovanih grupa koje su u mejnstrim medijima veoma često prikazivane u negativnom smislu“, rekao je Handžo za Dojče Vele.
On u Insbruku živi od 1993. godine i kaže da u Austriji umesto sa strancima uglavnom priča o strancima, što je, dodaje, pogrešno. Projekat "žive biblioteke“ je austrijskoj javnosti prvi put predstavljen 2008. godine. Ljudi-knjige su čitaocima tada bili na raspolaganju pet dana za redom i to na pet različitih lokacija u gradu. Ljudi se na početku nisu usuđivali da im priđu, ali vremenom poseta je sve više rasla.
Zamenica gradonačelnika Insbruka Kristin Opic-Plerer je objasnila da ovim projektom žele da postignu upoznavanje sugrađana i rušenje sterotipa, ali i očuvanje socijalnog mira. Projekt će se sprovoditi u još dva grada u pokrajini Tirol.
