Čini se, međutim, da nije potrebno biti ekonomski stručnjak da bi se analizirao još jedan dužnički korak Srbije. Dovoljno je biti samo običan srpski domaćin! Ili se naći u društvu srpskih domaćina.
Naime, vest koja je u zgradi srpske Vlade, ali i nekim drugim beogradskim zgradama, dočekana kao "pobeda srpskog i ruskog prijateljstva", ukratko je glasila: Rusija je Srbiji odobrila kredit od 200 miliona dolara za podršku budžetu Srbije sa kamatnom stopom od oko 3,4 odsto. Ugovor o kreditu potpisali su u Moskvi ministar finansija Diana Dragutinović i zamenik ministra finansija Ruske Federacije Dimitrij Vladimirovič Pankin.
Igrom slučaja, vest me "presekla" dok sam sa srpskim domaćinima ispijao domaću rakiju u jednoj kafani u Gornjoj Dobrinji kod Požege, rodnom selu srpskog knjaza Miloša Obrenovića.
Tačnije, presekao me gazda Radoje, koji je zamahnuo rukom prema televizoru i blaženom izrazu lica srpske ministarke:
– Vidi, der, ti njih, čega se pametan stidi, oni se ponose! Ovo je zlo i naopako! Hvale se što pozajmljuju pare da potroše! Ovo je čista zajebancija – ote se Radoju.
– Pozajmljuju pare da troše na limuzine i za luftiranje po planinama i morima! Sram da ih bude! Umesto da stegnu kaiš, oni se raspojasali ko age i begovi – ražestio se i Radojev komšija Mitar.
– Kad bi ustao naš knez, robije bi oni dopali – odbrusi Radoje uz drugu čašicu.
– Što ne uzmu kredit da pomognu seljacima, da ne bacamo voće, da ne zatvaramo štale, da ne prosipamo mleko… Opuste selo! Još malo ostaćemo samo Radoje, televizor i ja – udari se po čelu Mitar i natoči još jednu na račun kuće.
Gore, iznad naših glava, visio je televizor. A na televizoru je jedan ekonomski ekspert ocenjivao da je kredit povoljan jer je grejs period dve godine, a drugi je smatrao da uzimanje kredita ukazuje da punjenje budžeta ne ide kako valja. Onda je ministarka saopštila da će pregovori o potpisivanju ugovora o novom ruskom kreditu, kojim će biti finansirani infrastrukturni projekti u Srbiji, biti intenzivirani u maju.
– Gasi to da ga ne bih razbio! – poskočio je Mitar.
Posle su Mitar, Radoje i prota Dušan pričali kako u Dobrinji ima 360 domaćinstava, od toga 100 domaćinstava sa po jednim članom, 97 domaćinstava sa dva člana starija od 60 godina, te kako su u nekoliko zaseoka sve kuće zarasle u korov.
Ceo prekjučerašnji i jučerašnji dan srpski političari i eksperti ređali su se pred televizijskim kamerama govoreći o dobrim i lošim stranama ruske pozajmice za Cvetka i njegove trošadžije.
Jedino, niko, ništa nije pitao srpske domaćine. Kao što ih ne pita poslednjih 20 godina!
