Siniša Mirkov (58) celog života je, kao svaki dobar domaćin, imao ušteđevinu za "daj bože”, ali i za "ne daj bože”. Život je nepredvidljiv, kaže u obraćanju svojim novima. Svakog časa može nešto da iskrsne. Daj bože da to bude nešto dobro, kaže Mirkov.
Razlog njegovog javljanja "Politici” jeste saznanje da i građani, uz kamatu, mogu državi da pozajme novac za finansiranje minusa u kasi zbog kog su se, veli, svi silno uznemirili. Penzioneri pogotovo.
"Imam nekih 1.500 evra koje držim u banci. Nemam mnogo vajde da ih oročavam po aktuelnim kamatama. Banke čak najavljuju da će biti još niže. Tokom nedelje štednje od 1,5 do 2,5 odsto. To i nije neka zarada na moju crkavicu. Ali čuo sam da su kamate na državne hartije od vrednosti veće nego na štednju. Uveravaju me poznanici da i građani mogu da kupe državne dužničke papire, pa sam mislio da uložim svoju ušteđevinu u te trezorske zapise. Međutim, nije mi poznato ni kome ni gde da se obratim kako bih učestvovao na aukciji. Bilo bi dobro kad bi država malo glasnije pozivala građane da na taj način investiramo novac i da – zaradimo", kaže sagovornik Politike.
Jednostavna procedura
Brokeri kažu da je procedura za učestvovanje na aukciji veoma jednostavna. Potrebno je samo da zainteresovani građani otvore račun u banci i da tamo polože novac. Zatim dolaze u brokersku kuću i potpisuju ugovor na osnovu koga će ovlašćeni zastupnici to učiniti za njih. Minimalni iznos za učestvovanje na aukciji iznosi 50.000 dinara. Na primer, Ministarstvo finansija je baš ovih dana raspisalo poziv za prodaju državnih zapisa u ukupnom iznosu od tri milijarde dinara. Aukcija je zakazana za 16. oktobar. Reč je o tromesečnim zapisima. To znači da će građani za tri meseca moći da od države da očekuju kamatu. Kolika će biti, zavisi od tržišta, to jest kolika bude bila tražnja tog dana za trezorskim zapisima. Od ukupnog prometa, brokeru će građanin – potencijalni investitor – biti dužan od 0,3 do jedan odsto za tu transakciju. Cene se razlikuju od brokera do brokera, a zavise od toga koliko para je građanin spreman da uloži. Oni sa više para plaćaju manju proviziju. Bankari svoje usluge obično naplaćuju od 0,2 do 0,4 odsto.
Troškovi ove transakcije obično budu oko 0,5 odsto prometa. To znači da je neki građanin, ako uloži 100.000 dinara u hartije od vrednosti, bankarima i brokerima obično dužan oko hiljadu dinara. Prosečne godišnje kamate za trezorske zapise iznose oko sedam odsto. Zarada je oko sedam hiljada dinara i na nju se ne plaća porez. Kad isplati bankara ili brokera, potencijalnom kupcu čisto ostaje oko šest hiljada dinara.
"Bez obzira na to što su kamate veće nego na štednju, nažalost, mali broj građana se uključio u domaće tržište kapitala", kaže Nenad Gujaničić iz "Vajz brokera”.
"Delimično što je nerazvijeno, a ima i toga da građani nisu informisani niti su dovoljno upućeni pa uglavnom štede putem najjednostavnijeg instrumenta, a to je štednja u bankama", kaže Gujaničić i podseća da naša ukupna štednja u bankama dostiže 8,5 milijardi evra.
Nemoguća preprodaja
Inače, treba proveriti i da li posrednici u toj trgovini, a to su banke i brokeri, imaju licencu za trgovanje na platformi Ministarstva finansija.
Kada je u pitanju sekundarno tržište, to jest preprodaja državnih dužničkih papira, svaka prodaja nakon ove prve u Srbiji nije moguća.
"To sekundarno tržište još nije razvijeno i faktički postoji samo za krupne investitore koji se mogu dogovoriti između sebe i istrgovati svoje pakete dužničkih hartija. Građani pak i drugi sitni ulagači uglavnom su opredeljeni na čuvanje ovih hartija do njihovog dospeća", objašnjava Gujaničić.
Zarade zavise od valute i roka na koji glase. Tako dinarski zapisi na tri meseca donose godišnji prinos nešto malo manji od sedam odsto, dok su šestomesečni oko 7,2 procenta. S druge strane, dinarske hartije na rok od tri ili pet godina nose zaradu veću od 10 odsto. Kada su u pitanju papiri nominovani u evrima, njihovi prinosi su nominalno dosta niži pre svega zbog nepostojanja rizika deviznog kursa. Tako godišnji zapisi nose prinos od oko tri procenta, dok je poslednja aukcija dvogodišnjih obveznica nosila dobit od četiri odsto.
