Povucite priznavanje nezavisnosti Kosova!

A. Čukić

Talas povlačenja priznanja nezavisnosti samoproklamovane države Kosovo neprestano se uvećava i zahvata sve više zemalja. Čak 17 država iz celog sveta odlučilo se na ovaj potez, ispravljajući tako sopstvenu grešku koja grubo krši međunarodne zakone i Povelju Ujedinjenih nacija.

Podstaknuti ovim trendom, pripadnici srpske zajednice u Australiji počeli su da prikupljaju potpise za peticiju kojom nameravaju da pozovu premijera Skota Morisona da sa Saveznom vladom uvrsti ovo pitanje u razmatranje i donese odluku o povlačenju priznanja nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Inicijator peticije koja se može potpisati na specijalizovanom internet portalu www.change.org je Srbin iz Sidneja Mladen Lazić, koji je u razgovoru za “Vesti” uputio poziv svim našim ljudima, ali i pripadnicima drugih naroda koji žive u Australiji, da se priključe ovoj akciji koja ima za cilj da od australijskih vlasti zatraži preispitivanje odluke donete 2008. godine.

– Tokom poslednjih šest meseci, otkako je počeo sve izraženiji trend povlačenja nezavisnosti takozvanog Kosova, u meni kao da je nešto proključalo i nisam više želeo da sedim skrštenih ruku – kaže Lazić. – Odlučio sam da se angažujem i da animiram pre svega srpsku zajednicu u Australiji da se uključi i da svi zajedno zatražimo od Vlade Australije da preispita i povuče odluku koja se kosi sa međunarodnim zakonom i Rezolucijom 1244 Ujedinjenih Nacija.

U tekstu peticije koja se može pronaći na internetu, na adresi <https://www.change.org/p/scott-morrison-withdraw-recognition-of-kosovo-by-australian-government>, Mladen Lazić navodi da je južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija jednostranom odlukom Albanaca koji žive tamo proglasila nezavisnost, mimo Povelje Ujedinjenih Nacija i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.

U daljem tekstu se ističe da su kosovski Albanci od 1999. proterali više od 250.000 ljudi srpske nacionalnosti, kao i pripadnike drugih nealbanskih naroda. On naglašava i to da je u pogromu 2004. godine, za samo tri dana zapaljeno i uništeno 35 pravoslavnih crkava i manastira, kao i više od 800 srpskih kuća na KiM.

– Smatram da je neophodno da Australijanci, bez obzira na poreklo, saznaju istinu o Kosovu i Metohiji. Zato me i raduje što među potpisnicima peticije već ima i određeni broj Australijanaca drugih porekla, koji se takođe protive odluci Vlade – kaže Lazić.

Za prvih nedelju dana peticiju je potpisalo više od 1.500 ljudi (podatak od utorka).

– Zadovoljan sam početkom akcije, ali smatram da može i mora mnogo bolje. Pogotovo kad se zna koliko veliki broj Srba živi u Australiji. Zbog toga je i cilj da za peticiju sazna što više ljudi, da se glas proširi i da što više nas da doprinos ovom zahtevu za ispravljanje nepravde.

Prvi cilj peticije je, kako kaže Mladen Lazić, da se dođe do broja od 5.000 potpisnika, čime bi se ispunio uslov za zvanično obraćanje poslanicima Saveznog parlamenta.

– Kad sakupimo 5.000 potpisa steći ćemo pravo da zahtevamo da se preko nekog od poslanika pokrene ovo pitanje u Parlamentu. Za sada sam uputio pismo gospodinu Dejvidu Eliotu, poslaniku u državnom parlamentu Novog Južnog Velsa, kako bi se i na ovom nivou saznalo za peticiju. Kad prikupimo dovoljan broj potpisa obratićemo se i nekom od saveznih poslanika, a ostaje da se vidi ko će to biti.

Mladen Lazić kaže i da je svestan da će biti veoma teško da se utiče na Vladu Australije da promeni odluku, ali je isto tako od velikog značaja da se tema južne srpske pokrajine pokrene u političkim krugovima u Australiji.

– Jasno je da će zbog tesne povezanosti Australije sa SAD biti veoma teško da se napravi neki pomak po ovom pitanju, ali za početak bi bilo dobro da doprinesemo pokretanju debate ili makar kakvog razgovora o KiM. Veoma je važno i to što mnogi Australijanci shvataju i znaju šta se zapravo dešava na Kosovu i svesni su da je odluka Vlade pogazila i sopstveni zakon i Povelju UN. Važno je da ne sedimo kao nemi posmatrači nepravde koja se čini prema zemlji iz koje potičemo i svi treba da širimo istinu o Srbiji i našem Kosovu i Metohiji, da svaki razgovor i svaku priliku iskoristimo da našim prijateljima i poznanicima svih drugih porekla objasnimo šta se zapravo dešava – poručio je Mladen Lazić.

Kao kad bi Australija ostala bez Tasmanije

Među Australijancima anglo-saksonskog i drugih porekla sve veća je svest da priznavanje nezavisnosti takozavnog Kosova predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava.

– Među potpisnicima peticije je jedan Australijanac, koji je na stranici ostavio i kratak komentar kao poruku svim svojim sunarodnicima. On je napisao: “Kako bi se Australija osećala kad bi sutra na isti način ostala bez Tasmanije?” Nije mali broj sličnih komentara i na društvenim mrežama, a pored saznanja da je KiM deo Srbije, ljudima je jasno i da su Srbija i Australija u oba svetska rata bili saveznici i da su se uvek borili na istoj strani – kaže Lazić.

Podrška

Mladen Lazić je stupio u kontakt i sa političkim aktivistima srpskog porekla.

– Razgovarao sam sa Majklom Anđelkovićem, koji je bio kandidat na izborima u Novom Južnom Velsu. Između ostalog, dotakli smo se i teme povezivanja sa Crkvom, odnosno mogućnosti da se za peticiju zatraži zvanična podrška Mitropolije i vladike Siluana – istakao je Lazić, koji namerava da stupi u kontakt i s drugim Srbima iz političkog života Australije, poput poslanika u Parlamentu NSW Nika Lalića, odnosno političkog aktiviste iz Ferfilda Milana Maksimovića.

Takođe, postoji ideja da se kontaktiraju etničke zajednice zemalja koje se oštro protive priznavanju Kosova, pre svega Grci, Rusi, Španci, Slovaci i drugi narodi koji žive u Australiji.

Oni su protiv

Veliki broj svetskih zemalja oštro se protivi priznanju nezavisnosti Kosova. Tu su pre svega stalne članice Saveta bezbednosti Rusija i Kina, zatim velike zemlje poput Indije, Indonezije, Brazila, Meksika, Argentine, Južne Afrike, Španije… Samoproklamovano Kosovo trenutno je priznato od 95 članica UN (protiv je 98), iako ih je u početku bilo 112.

U međuvremenu, priznanje je povuklo 17 država, i to: Surinam, Burundi, Lesoto, Liberija, Sao Tome i Prinsipe, Gvineja Bisau, Komori, Dominika, Grenada, Madagaskar, Togo, Centralnoafrička republika, Gana, Papua Nova Gvineja, Solomonska ostrva, Palau i Nauru.