Postoje svetlozelene, tamnozelene, žute, bledo žute, narandžaste, crvene, zeleno-crvene, ljubičaste, braon boje, a ovaj spektar atraktivnih boja ne prija samo oku. Ovo povrće služi celom telu, ali se u srpskoj tradiciji koristi za pravljenje ajvara.
Paprika je bogata mnogim hranljivim materijama, izuzetno je snažan čuvar zdravlja i borac protiv mnogih bolesti.
Zaštitnica srca, očiju i pluća
Iako su danas paprike dostupne tokom cele godine, leto je njihova prava sezona sazrevanja i tada su najboljeg ukusa i sadrže najviše hranljivih materija. Najzdravije i najukusnije su one jarkih i živih boja, njihova kožica treba da bude čvrsta i kompaktna, a stabljika zelena – to je znak da su sveže.
Paprika je cenjeno povrće, može se koristiti sveža, sušena ili konzervisana, u bilo kom obliku je veoma korisna za organizam, a lista bolesti na koje utiče je duga. Ipak, najbolja je i najzdravija sveža, nije termički obrađena, a njen mesnati deo se smatra lekovitim. Karotenoidi, koji su odgovorni za svetlu boju paprike, pružaju telu snažnu zaštitu od oksidativnog oštećenja izazvanog slobodnim radikalima.
Istraživanja su pokazala da likopen i beta-kriptoksantin iz paprike poboljšavaju zdravlje srca i pluća, dok lutein i zeaksantin štite zdravlje očiju. Odličan su izvor vitamina C, pa se zbog visoke koncentracije preporučuju kao obavezan dodatak ishrani za jačanje imuniteta. Zahvaljujući obilju vitamina C i beta-karotena, mogu pružiti kvalitetnu zaštitu od razvoja katarakte.
Istraživanja su pokazala da ljudi koji su jeli veće količine povrća, uključujući papriku, imaju znatno manji rizik od razvoja katarakte. Ovo povrće takođe štiti oči od makularne degeneracije, koja je glavni uzrok slepila kod odraslih, zbog visoke koncentracije karotenoida luteina i zeaksantina.
Afrodizijak
Paprika je dobar izvor vitamina E, kojem se pripisuju svojstva protiv raka, a bogata je i drugim hranljivim materijama korisnim za zdravlje. Među važnijim izdvaja se vitamin K koji ima značajnu ulogu u izgradnji kostiju, vitamini B1 i B2 su odgovorni za proizvodnju energije, a najviše minerala su kalijum, fosfor i gvožđe.
Takođe se veruje da je paprika, posebno ljuta, savršen afrodizijak jer budi raspoloženje i strast, a to se pripisuje činjenici da ljuta paprika ubrzava rad cirkulacije.
Začinjen ukus paprike je zbog sastojka koji se zove kapsaicin. Što više kapsaicina ima paprika, to je ljutija. Kapsaicin ima antiseptički efekat i sprečava razvoj bakterija u digestivnom sistemu.
Deluju kao antidepresiv
Sastojci paprike deluju kao efikasan antidepresiv na naš organizam i štite od efekata stresa, ublažavaju nesanicu, loše raspoloženje i letargiju. Paprika deluje i kao antiseptik, diuretik, efikasna je u lečenju avitaminoze, alergija, anemije, astme, ateroskleroze, angine pektoris, srčanog udara, astme, hipertenzije, dijabetesa, kašlja, impotencije, gubitka kose, osteoporoze, otežanog mokrenja, reumatizma i hemoroida.
Istraživanja su pokazala da paprika ima određena antikancerogena svojstva, a posebno se istakla u prevenciji raka jednjaka i želuca, a dokazano smanjuje rizik od raka prostate.