Vitezovi iz više zemalja, ove godine uglavnom evropskih, sedmi put su ukrstili mačeve u pojedinačnim i grupnim borbama na proplanku iznad srednjovekovnog manastira Manasija, a u okviru Međunarodnog viteškog festivala “Despot Stefan Lazarević-Džast aut”(Just out). Tokom dvodnevnog festivala osim borbi, organizovana su i nadmetanju u jahanju, streličarstvu i drugim veštinama. Kao i obično formirano je i srednjovekovno selo u kojem je prikazan način života u to doba, počev od raznih zanatskih radionica, preko srednjovekovne kuhinje i muzike, pa sve do sprava za mučenje, čija je izložba, koja je novina festivala, privukla veliku pažnju posetilaca. Domaćin festivala je Udruženje Beli orlovi, koje okuplja vitezove iz Srbije i iz godine u godinu dobija pohvale za ovu manifestaciju. S obzirom na to da je zbog pandemije virusa korona prošle godine priređen onlajn viteški festival, organizatori su zadovoljni odzivom, jer je bilo 350 učesnika iz 12 zemalja.
– Presrećan sam što je bilo toliko učesnika, jer ovaj prostor, manastir Manasija, značajno kulturno-istorijsko nasleđe, zavređuje svetsku pažnju. Ove godine smo prvi put izložili sprave za mučenje, kao što su točak, razapinjač, kolo i stolica za osumnjičene i optužene. Trudićemo se da svake naredne godine uvedemo neku novinu, kako bismo onima koji redovno dolaze festival iznova učinili zanimljivim i kako bismo vratili posećenost, koju smo, recimo, imali pretprošle godine, kada je bilo 600 učesnika iz 22 zemlje. Najudaljenija destinacija s koje su ove godine došli vitezovi je Maroko – kaže Vladimir Blagojević, direktor festivala i dodaje da su i učesnici i posetioci ispoštovali epidemiološke mere, pa oni koji nisu vakcinisani ili nisu uradili PCR testove nisu prisustvovali ovom hepeningu.
Dok su na jednom kraju uveliko trajale borbe, unutar sela su Darko Milenković, član Viteškog udruženja Prezdini vitezovi iz Stalaća, odnosno Čuvari Mojsinjske Svete gore i Alfons Hraška iz Slovačke na srednjovekovnoj spravi pokazivali posetiocima kako su u to vreme gađane i osvajane kule.
– Prvi put sam na ovom festivalu. Odličan je. Najviše mi se dopadaju atmosfera, dobri i srdačni ljudi i pljeskavica – kazao je Hraška za “Vesti”.
U viteškom selu su bili i gosti iz Sente, koji se bave očuvanjem srednjovekovnih zanata i mađarske tradicije iz 14. veka, iz perioda anžujskog kralja Karla Roberta, koji je došao iz Napulja. Oni su prikazali replike posuđa, mačeva, štitova i buzdovana korišćenih u to vreme.
– Ivana i ja izložili smo stvari od kože, drveta i metala, kao što su torbe, čuture, kaiševi, strele, ogrlice, razne kape i kapuljače, koje su kopije srednjovekovnih stvari, ali kojima sam ja dodao malo mog šmeka. Glavni kupci su ljudi koji se bave srednjim vekom ili tek počinju da se interesuju za istoriju i srednji vek, mada ima i onih koji kupuju torbe, koje koriste u svakodnevnom životu – rekao je Sava Grozdanović, jedan od osnivača Udruženja Beli orlovi.
Podno zidina Manasije zatičemo i one koji nisu propustili nijedan festival u Despotovcu. Jedan od njih je Žan-Klod Berže iz Francuske. Dopadaju mu se ambijent, atmosfera, viteške borbe u kojima nekada učestvuje, dok nekada samo prikazuje garderobu templara i repliku predmeta koje su koristili.
Pored ostalih, sa njim je uvek i Zorica Erić, rodom iz Pančeva, članica Udruženja Beli orlovi. Njoj se najviše dopada autentičnost festivala.
– Pravim replike garderobe sa članovima udruženja i posećujem razne zemlje u kojima se održavaju slične manifestacije. Pošto mi je sva rodbina u Srbiji, iskoristim priliku i da ih posetim, a u Francuskoj živim sa ćerkom Anastazijom, sinom Žonom i unukom Boni.
Vitezu Martinu Ofranu iz Belgije festival se veoma dopada, jer ga vraća u srednji vek.
– Dok sam ovde, zaboravio sam na sve brige i probleme i praktično sam bio u potpuno drugom vremenu. Prosto sam mogao da osetim kako je bilo ranije, a taj osećaj je neverovatan – ocenio je Ofran.
Ivanu Dimitrovu iz Bugarske dopada se ne samo festival, već i prijatelji koje je stekao. Festival je, prema njegovim rečima, bio odličan i sve je bilo izvanredno.
– Ovom vrstom mačevanja bavim se desetak godina, ali nigde nisam video ovakav festival, iako sam proputovao gotovo celu Evropu. Festival je unikatan i koji god stranac dođe, oseća se prelepo i želi da dođe opet – rekao je za “Vesti” Jaroslav Čmelik iz Slovačke.
U saradnji sa Viteškim redom Čuvari koplja Svetog Georgija iz Banjaluke i Turistička organizacija Republike Srpske se predstavila na festivalu. Zahvaljujući Muzeju Republike Srpske prikazan je i film o 700 godina starom maču pronađenom u reci Vrbas u Banjaluci.
Festival viteštva “Despot Stefan Lazarević” je najveći međunarodni viteški festival na području Evrope i od 2015. se održava svakog avgusta nadomak manastira Manasija, koji je sagradio despot Stefan Lazarević i koji je jedno od najlepših srednjovekovnih zdanja sa Crkvom Svete Trojice, 139 mašikula i 11 kula.
I bebe pod šatorom
Među posetiocima i učesnicima bilo je svih uzrasta, od beba u majčinim naručjima, do starina od 80 leta. Među članovima Udruženja Prijezdini vitezovi bile su i “dvorske dame” sa potomcima – tromesečnom i sedmomesečnom bebom. Mališani su spavali na prostirkama od vune, tako da se odmalena navikavaju na materijale koji su korišćeni u srednjem veku. Da li će i oni nastaviti stopama svojih roditelja i postati vitezovi pokazaće vreme, ali u svakom slučaju, oni su budućnost ovakvih festivala.
Promocija Srbije i vrlina
Nikola Nikolić, predsednik opštine Despotovac, rekao je da je viteški festival odlična prilika za promociju despotovačke opštine i razvoj turizma.
– Na ovaj način promovišemo viteštvo, viteške vrline, i porodične vrednosti, koje kod našeg naroda vremenom lagano blede. Džast aut je postao brend naše opštine, ali i cele Srbije. Svi svetski mediji su prenosili ovu manifestaciju, što Despotovac, ali i Srbiju, prikazuje u najlepšem svetlu – kazao je predsednik Nikolić.
Gozba u Trućevcu
Zanimljivo je da Zorica Erić, nekoliko dana pre viteškog festivala već dve godine zakupljuje kuću za odmor “Radovanović” u Trućevcu da bi ugostila prijatelje i meštane, oblače se u srednjovekovne kostime, kako bi im dočarala srednji vek, pa čak pripremi i francuske specijalitete. Dok su Tručevčani prvi put probali gastronomske specijalitete iz Francuske, Francuzi su bili oduševljeni prasetom na ražnju, jer to nikad nisu videli.
– Dvadeset godina sam kamionima prevozila pomoć za bolnice, Crveni krst i decu u Srbiju u vreme i po završetku ratova u bivšoj Jugoslaviji. Kada su Despotovac pogodile poplave, doneli smo humanitarnu pomoć u vrednosti od 25.000 evra, a ove godine smo doneli školski pribor za decu iz Trućevca, a moj prijatelj Žan-Pjer Maurise je doneo humanitarnu pomoć za jednu školu u Sedlaru kod Svilajnca, među kojima su tri velike bele školske table i 150 paketa školskog pribora – rekla nam je Zorica, koju je baka Marija Andrejić u Francusku odvela kada je imala samo pet godina.
Ovogodišnjoj gozbi pridružile su se u članice Udruženja žena Kreativne Despotovčanke, koje su izložile svoje ručne proizvode koji su rađeni u srednjem veku.
Ratnik i pesnik
Stefan Lazarević, poznat i kao Stevan Visoki (oko 1377 – 19. jul 1427), bio je sin kneza Lazara koji je sa titulama kneza i despota vladao Srbijom. U svoje vreme je važio za jednog od najboljih vitezova i vojskovođa, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku. Posle očeve pogibije u Kosovskom boju 1389. godine, kao maloletan je došao na vlast i uz pomoć majke Milice Hrebeljanović vladao do svog punoletstva 1393. godine. Kao osmanski vazal, mladi Stefan je predvodio srpske pomoćne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Posle bitke kod Angore je od Vizantinaca u Carigradu dobio zvanje despota (1402.), a krajem 1403. ili početkom 1404. godine, stupio je u vazalne odnose i sa ugarskim kraljem Žigmundom od koga je dobio Mačvu, Beograd, Golubac i druge posede. Ugarski kralj
Žigmund, osnovao je u decembru 1408. godine viteški red Zmaja, a prvi među vitezovima, prema osnivačkoj povelji od 13. decembra 1408. godine, bio je Stefan Lazarević. Bio je prisutan na svečanosti u čast osnivanja viteškog reda, koja je održana u Budimu, a simbol zmaja bio je prisutan na njegovom dvoru. Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga i sam je bio pisac, a njegovo najznačajnije delo je “Slovo ljubve”.
