Teško da postoji domaćinstvo u Sidneju na čijem porodičnom veselju ili proslavi u protekle tri decenije nije pevao Savo Radović. Otkako je 1993. godine otpočeo novi život na Petom kontinentu, veliki umetnik nadahnuo je našu zajednicu svojim raskošnim muzičkim talentom.
Buktanje pandemije uveliko je poremetilo kompas i na muzičkoj sceni, tako da je Savo na određeni način “nestao” iz vidika u proteklom periodu. Međutim, mesta za ovakvu muzičku gromadu ima za svako vreme i u svakoj prilici. To su osetili i čelnici Srpskog centra iz Boniriga, pa je Savo poslednjih nekoliko meseci postao učestali gost na muzičkim druženjima u bašti najvećeg srpskog kluba.
Prošle subote, Savo je pevao i zabavljao goste u Centru s muzički potkovanim kolegama Radmilom Misić i njenim suprugom Slavoljubom Dimićem. Tom prilikom smo porazgovarali sa Savom o njegovom “vasrkrsnuću” na muzičkoj sceni, a usput smo se dotakli i svačega po malo.
Tokom nastupa u Bonirigovoj bašti, primetili smo da ste okupirani od strane svojih starih obožavatelja?
– Svaki vikend je uspešniji i puniji, što znači da me publika poštuje i ceni moj kvalitet pevanja. Drago mi je što skoro svaki put kada nastupam moji obožavatelji dolaze i iz drugih sredina, kao na primer iz Vulongonga. Ukratko, osetio sam da se publika poželela mene i muzike, a i ja sam se uželeo njih.
Pandemija i restrikcije odvojile su i vas od domaće publike i poremetile su sva dešavanja.
– Pandemija je poremetila mnogo toga, pa tako i po pitanju svih nastupa, od svadbi, preko krštenja, dp kafanskih i klupskih nastupa . Ali, hvala Bogu, polagano ulazim u posao i sklapam nove dogovore oko nastupa. Mada se izgubljeno ne može nadoknaditi. Ali šta je tu je. Bože zdravlja i biće svega.
Da li ste produktivno iskoristili pandemijske dane, da li se nešto novo stvaralo?
– U vreme pandemije i ovog apsurdnog virusa, iako nije bilo nastupa, nisam prestao da planiram nove projekte. Nije bilo gubljenja vremena. Raditi se mora, kao i živeti, bez obzira na nedaće koje su nas snašle. Tako sam u dogovoru s mojim hitmejkerom Ljubom Kešeljom dogovorio i snimio jednu novu pesmu. Tekst sam već imao, a Ljubo mi je poslao matricu. Ovde sam, u studiju u Sidneju, napravio aranžman, odsvirao i izmiksao. Tako da je jedna pesma za sada gotova, a ostale su u pripremi. Ako Bog da, krajem godine biće sve finalizovano i objavljeno za BN TV, moju staru izdavačku kuću.
Podsetite publiku na vašu muzičku karijeru, kako je sve počelo?
– Sve je počelo u ranoj mladosti na audicijama, javnim nastupima i festivalima. Tada je bilo pravilo da ako osvojiš jedno od prva tri mesta, imaš prolaz u dalje takmičenje, a kruna svega je bila kafana. Pevanje u kafani je bila najveća škola za pevača i muzičara. Morao si znati sve žanrove muzike, a obavezan je bio sevdah, koji je najzahtevniji . Sve starogradske i kafanske hitove jednostavno si morao znati, inače ne bi mogao da pevaš u kafanama. Zatim je usledilo prvo snimanje kasete, pa onda CD-a, a do sada sam snimio pet albuma.
Sećanja na početke vode u predratna vremena, u Sarajevo…
– Pored muzike sam radio u osigurvajućem zavodu, a u Sarajevu sam završio i ekonomiju. Pored pevanja okušao sam se i na radiju i televiziji, gde sam radio kao voditelj noćnog programa i televizijskih muzičkih emisija. U to vreme stekao sam nadimak “Kralj kafana”. Eto danas, ostadoše samo lepa sećanja. Rat je prekinuo sve, bio sam primoran da napustim rodni grad i odem u beli svet. Neki novi život započeo sam u Nemačkoj i nakon još nekih destinacija 1993. stigao sam u Australiju. Moje životno putešestvije je jedan veliki roman, ovo je samo ukratko – kaže Savo Radović.
Pevač i voditelj
Dobro je poznato da pored prelepog glasa Savo Radović i prigodnim govorima ulepša svadbena i ostala veselja kada gostuje.
– Trudim se uvek ako me neko pozove na veselje i da vodim program. Pravorovrmeno sve pripremim i u tome dajem sve od sebe. Jer cilj mi je da i domaćini i ja budemo zadovoljni. Nažalost, dešava se da mnogi pokušavaju da uzmu mikrofon na svadbama i pevaju i vode program, pa je krajnji rezultat, takav kakav je. Ja guram dalje i trudim se da odradim posao najkvalitetnije što umem – govori Savo.
Sinovi najveće blago
Šta za vas predstavlja uspeh i bogatstvo u životu?
– Čovekovo bogatstvo ne predstavljaju novac i materijalne stvari. Za mene su oduvek zdravlje i familija bili na prvom mestu. Moje najveće bogastvo su moji sinovi. Zdravi, obrazovani ljudi na koje sam beskrajno ponosan. Mlađi sin, koji je rođen ovde, je advokat sa završenim master studijama i pravosudnim ispitom, dok je stariji sin inženjer mašinstva. Oni su moje najveće blago i sreća, moj život.
