Košarkaši Igokee slavili su u Splitu 79:74 na otvaranju nove sezone Jadranske lige i bila bi to sasvim obična utakmica koja bi se brzo zaboravila da na tom meču nije zaigrao Boriša Simanić. Krilni centar se vratio košarci posle punih 388 dana i u najvećem dalmatinskom gradu pružio dobru partiju. Postigao je deset poena, uhvatio četiri lopte i pokazao da je u dobroj formi posle duge pauze.
Vest o povratku Boriše na parket oduševila je sve srpske ljubitelje košarke. Nema čoveka koji nije bio iskreno ganut teškom povredom i dramom koju je 26-godišnjak preživeo pre nešto više od godinu dana na Svetskom prvenstvu. Ono što se desilo Simaniću u Manili retko se viđa. Bila je to nesreća koja je lako mogla da se pretvori u – tragediju! U finišu meča Srbija – Južni Sudan Boriša je dobio jak udarac zbog kojeg je kasnije ostao bez bubrega, a i život mu je bio ugrožen. Usledio je težak period fizičkog i psihičkog oporavka, posle takve povrede nije bilo lako vratiti se sportu. Jedno vreme vladala je neizvesnost da li će Simanić uopšte ponovo moći da igra profesionalno. Srećom, te sumnje su odagnate. Tihi momak i veliki borac ponovo je na svom “radnom mestu”, u dresu kluba iz Laktaša, gde će probati da se vrati na vrhunski nivo na kojem je nekada bio, što ga je i dovelo do dresa srpskog nacionalnog tima.
Simanić je rođen 20. marta 1998. u Ljuboviji, a prve košarkaške korake načinio je u bijeljinskoj Budućnosti. Brzo je privukao pažnju najvećih klubova širom Evrope jer je važio za najtalentovanijeg juniora Starog kontinenta. Slavna Barselona je želela mladog Srbina, ali Zvezda je bila uporna. Porodica Simanić je poznata kao zvezdaška, pa je to presudilo da se Boriša preseli na Mali Kalemegdan. Godine u crveno-belom dresu bile su protkane usponima i padovima, ali on nije odustajao čak ni kada je Zvezda odustala od njega. Posle dobre sezone u Megi otisnuo se u špansku Saragosu, gde je odigrao odličnu sezonu i zaslužio poziv selektora Svetislava Pešića i mesto među 12 “orlova” na planetarnoj smotri.
Doček reprezentacije posle SP bio je dirljiv. Boriša je na balkonu bio sa svojim reprezentativnim saigračima, toplo pozdravljen od svih prisutnih. Ipak, kada su se reflektori ugasili i pažnja javnosti splasnula, morao je da pronađe snagu da krene ispočetka i izbori se sa ogromnom traumom. Srećom, uspeo je u tome i ponovo igra košarku. Igokea mu je pružila šansu, a Boriša je spreman da pokaže da još mnogo može i da je ono najbolje tek pred njim. O Simanićevom privatnom životu se ne zna mnogo.
Važi za povučenog momka koji vodi miran život. Oporavak od povrede iskoristio je da se bavi humanitarnim radom. Uručio je poklone školi “Vuk Karadžić” koju je pohađao u Bratuncu, a zatim je darovao i decu sa Kosova i Metohije. Tokom boravka u bolnici upravo iz naše južne pokrajine je dobio brojne poruke i želje za što brži povratak.
