Tog centralnog, najvećeg safira u đerdanu ispod grla Bogorodice Filermoske, nije bilo na ikoni 18. janura 1978, kada su predstavnici policije i Službe državne bezbednosti, Vladimir Keković i Cvetko Radonjić relikvije predali Radivoju Radmiloviću tadašnjem sekretaru Verske komisije Izvršnog veća, odnosno Vlade Crne Gore.
Otklonili sumnju
U zapisniku o primopredaji su uredno i precizno opisani ruka i krst, a u opisu ikone Bogorodice Filermoske doslovce piše: “Jedna ikona nekog sveca (očito se ni tada još nije znalo o kojoj je ikoni reč, napomena B.S.) okovana zlatom i ukrašena skupocenim kamenjem od kojih jedan kamen nedostaje na levoj strani ikone” (nesumnjivo je u pitanju mali rubin u desnom kraku oreola koji je, po svemu sudeći, naročito po nekim starim predratnim fotografijama ikone, nestao pre nego što su svetinje dospele na dvor kralja Aleksandra Karađorđevića, napomena B.S.).
U zapisniku, međutim, nema ni pomena da na ikoni nedostaje najskuplji dragulj, centralni, najveći od sedam safira iz đerdana (naglasio B.S.). Ako se možda i može razumeti da Cvetko Radonjić i Radivoje Radmilović, drugo i treće potpisani na zapisniku, nisu zapazili tu “rupu” u đerdanu, kamufliranu malim zlatnim krstićem, teško je razumeti kako je to promaklo oku prvopotpisanog Vladimira Kekovića, velikog zaljubljenika u likovnu umetnost i poznatog kolekcionara (tada je, inače, bio pomoćnik šefa Službe državne bezbednosti Crne Gore).
Na svu sreću, marljivi i odgovorni Radivoje Radmilović je insistirao da se svetinje prilikom primopredaje fotografišu pa je tako eliminisana svaka sumnja i mogućnost dokazivanja da je dragulj i tada bio na svom mestu, odnosno špekulacije da je ukraden pošto je svetinja otišla ispod krova policije.
Opasna obmana
Kad bi se kakvim čudom pokazalo da je išta tačno od ovog kvaziliterarnog “domaštavanja” Sonje Drobac, da je, recimo, glavni ukras sa ikone Bogorodice Filermoske zaista nađen u Titovom sefu, odnosno da je on sada deo državnog blaga Republike Srbije, eto velike šanse da se konačno utvrdi i razjasni velika zagonetka. Da se sazna ko je i kada počinio ovu sramotnu pljačku, ko je oskrnavio ovu svetu i basnoslovno skupu relikviju, da se sazna da li su dragulji, kako mašta Sonja Drobac, stvarno stizali do Rusije i ko je to tamo, bajagi, kasnije (valjda pošto je umro Staljin?) bio toliko dobrodušan, ili naivan, da za mali rubin proda i Titu vrati veliki safir neprocenjive vrednosti, za koji neki stručnjaci tvrde da u pitanju i nije safir već neka vrsta retkog, malo poznatog plavog dijamanta, najskupljeg dragog kamena na svetu.
U očiglednoj želji da bude ekskluzivna, nova i zanimljiva, Sonja Drobac je zaboravila na svetu obavezu pisca, zloupotrebila pero i ružno se poigravajući istinom, pokušala obmanuti i podvaliti čitaocima. Sve dobija na težini stoga što je u pitanju već dobro poznata i raspredena priča, tema koja već tridesetak godina tinja u žiži ne samo crnogorske javnosti. To, kao najvažnije, ne doprinosi afirmaciji tog nemerljivog i neprocenjivog duhovnog i kulturnog blaga, potencijala po kojem bi se, da je više pameti a manje politikantskog inaćenja i nadgornjavanja, Crna Gora mogla pročuti u svetu i zbog toga, uz nenadmašne prirodne lepote, brzo postati turistička meka. Konačno ovakve “snovarice” i neodgovoran odnos prema ovom basnoslovnom blagu, u krajnjem, mogu podstaći neke da, s pravom, potegnu čak i pitanje vlasništva nad ovim svetinjama.
Basnoslovno skupa
Po nekim podacima, kad je 1978. godine ikona Bogorodice Filermoske predata na čuvanje Cetinjskom muzeju, njena vrednost je procenjena na deset tadašnjih jednogodišnjih budžeta Crne Gore, a ruski stručnjaci misle da je to i daleko više.
Poruka sa Ostroga
Umesto zaključnog komentara ove “domaštane istorije” Sonje Drobac, evo jedne poruke koja mi se čini primerenom, a svojevremeno sam je, dok sam se bavio tajnama vezanim za ostroško blago, pročitao u “Spomenici” manastira Ostrog.
Neki običan smrtnik (potpisao se samo kao B.Pavićević), 6. aprila 1941. godine, dok su nemačko-italijanske eskadrile sejale smrt po Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima i stoglava naci-fašistička ala proždirala i Jugoslaviju i najavljivala najstrašniju kataklizmu u istoriji ljudskog roda, zapisao je:
“Kad bi dragi Bog i Sv. Vasilije svakog posetioca ove svetinje oplemenili da ne čine ono što nisu radi da njima drugi učini, onda bi počela da se ostvaruje božanska pravda na zemlji…”
