Švajcarac Pol di Boše, novinar, ratni izveštač i publicista boravio je u Srbiji u vreme Prvog svetskog rata i sa srpskom vojskom se povlačio preko Albanije, o čemu je napisao niz putopisnih tekstova koji su objavljivani u časopisu Journal de Geneve, u periodu od jula 1915. do maja 1916. godine. Tekstove koje objavljujemo u ovom serijalu prikupili su mr Živko Marković, poznati srpski istoričar koji živi u Švajcarskoj i prevodilac dr Miomir Lj. Marinković.
Pol di Boše je iz Kruševca otišao veče pre nego što su Nemci ušli u grad. Poslednji dan u gradu, u tekstu objavqenom 22. februara 1916, opisuje kao posebno tragičan. Muškarci su skoro svi otišli, piše on, a na ulici su bile jedino žene iz svih krajeva zemlje koje nisu imale više snage i hrabrosti, a ni neophodnih potrepština da bi se upustile u povlačenje preko planina.
Hrabre žene
“Prepuštene same sebi, duboko zabrinute one su čekale dolazak neprijatelja. Nešto pre podneva primećena je prva nemačka patrola. Zatim je jedan stari telal prošao kroz ulice pozivajući najstarije ljude da dođu u Upravu grada. Svi su oborili glave jer su znali šta to znači. Nekolicina starih ljudi, pod belom zastavom, onda bi išla glavnim putem u susret zavojevaču. Vojska je, povlačeći se, prošla iza grada koji je evakuisan bez borbe. Vojnici, konvoji, zadnji topovi žurili su kroz ravnicu, prema klancu kroz koji je trebalo da se obavi povlačenje. Uskoro su se samo videli ranjenici i oni koji su zaostali. A žene su ih ohrabrivale, negovale, davale hranu i piće. Njihova smirena hrabrost bila je zadivljujuća. Jedna mala grupa škotskih bolničarki je ostala uz ranjenike koji nisu mogli da idu dalje”, piše Di Boše.
Grobna tišina
Nakon što je iznad grada proleteo jedan nemaćki avion zavladala je grobna tišina, navodi novinar.
“Mala deca su plakala tiho. Svako je otišao svojoj kući i kroz zatvorene prozore mogla su da se vide bleda lica zgrčenih crta. Strašne stvari su se dešavale na železničkoj stanici. Pljačka vagona i robe je tekla dalje. Žene, deca, vojnici, čak i ranjenici su bžali s najrazličitijim predmetima. Dečaci, tom atmosferom katastrofe, preplašeni i raspamećeni, našavši u nekom ćošku puške, pucali su u vazduh i tako sejali paniku u stanovništvu. Zatim bi dignut u vazduh kraljevski konvoj. Drugi konvoji behu poliveni benzinom i petrolejom i zapaljeni. Onda jedan za drugim sanduci napuštene municije su eksplodirali, lomeći sve prozore u susedstvu i ranivši više osoba.”
Salva granata
Švajcarski novinar i kolega izveštač, njegov saputnik takođe su se spremali za bekstvo iz Kruševca. Spakovali su sve što su mogli, u zapregu upregli i trećeg konja i krenuli.
“Pratili su nas pogledi tuge i zavisti. Taman smo stigli do predgrađa, kad se jedna salva granata sruči na grad. Jedan trenutak kasnije, strahovita eksplozija je potresla zemlju i jedan ogroman suncobran od belog dima se raširio u vazduhu: to je bila, izgleda, barutana u Obilićevu koja je eksplodirala. Nekoliko minuta kasnije, došao je na red veliki gvozdeni most preko Morave. I tako je bilo do kasno u noć, svaka eksplozija obasjavala je nebo ogromnom ružičastom svetlošću.
Putem, suženim u dubini klisure, zakrčenim volovskim zapregama, baterijama artljerije, kolonama pešadije i grupama izbeglica, napredovali smo suviše polako.Ljudi, osećajući opasnost s leđa, bili su razdraženi. Uzvici, dozivanja i psovke su se mešali i naš je kočijaš imao pune ruke posla da vodi svoju zapregu.”
Položaj Srba
Da bi se pripremili na novi opkoljavajući manevar sa zapada, Srbi su morali da prorede svoj front prema Bugarima koji su uspeli, raspolažući snagama tri puta brojnijim od protivničkih, da osvoje Niš.
“Od tog trenutka, spajanje nemačke i bugarske armije bilo je ostvareno i ceo istočni deo zemlje je potpao pod njihovu vlast. Položaj Srba je postao kritičan jer su za povlačenje kroz planinske oblasti Stare Srbije imali na raspolaganju samo dva uska koridora. Ali jedna neočekivana okolnost ih je spasla. Neprijatelj je u svom koncentrisanom maršu dolinom Morave i prema Nišu stavio u pokret znatne snage koje su se sada našle sabijene na jedan ograničen prostor tako da je bilo nemoguće sve ih upotrebiti… Koristeći tu pauzu, srpski vrhovni štab je krenuo u snažan napad na bugarske trupe dok su pravile rokadu južno od Niša, izvojevajući tako, u blizini Leskovca, jednu malu pobedu koja je omogućila uredno povlačenje dvema ugroženim armijama. Što se tiče treće armije, koja uopšte nije bila u opasnosti, ona se bez teškoća povukla na sigurne položaje”, izveštava Švajcarac.
Sa Timočkom divizijom
Da bi olakšali posao kočijašu, novinari su išli peške. Samo sat vremena kako su krenuli NJihova kola su se na izlazu s jednog malog mosta survala u provaliju. Jedan oficir iz konvoja se sa žalio na njih i zaustavio kolica za municiju da ih povezu.
“Udobno smešten na jednom sanduku sa ručnim granatama u pokrivenim kolicima moj flegmatični saputnik se tešio zbog neuspeha svojih lepih kombinacija, pevušeći Tiperari i njegovu veliku pesmu u skladu sa okolnostima:
“Muss i denn, muss i denn zum Staeteli naus…”
Počev od tog trenutka, mi smo bili unapređeni u počasne trengloe u petoj koloni za municiju Timočke divizije. I mi smo prešli, za naš početak, jednu etapu od 21 sata.
