Saša Pešić, predsednik udruženja Svi Srbi u Parizu poklonio je nedavno Arnou Gujonu, direktoru Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP Srbije i osnivaču humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo, medaljon sa likom kralja Petra Karađorđevića i srpskom trobojkom.
Reč je o originalnom ordenu iz Prvog svetskog rata kojim je kralj Petar odlikovao francuske vojnike koji su, zajedno sa Srbima, učestvovali u poslednjim etapama Velikog rata, uključujući i slavni proboj Solunskog fronta.
Na prigodnoj svečanosti u Ministarstvu spoljnih poslova, Gujon je zahvalio na ovako vrednom poklonu.
“Ponosan sam na zajedničku slavnu prošlost naših naroda”, istakao je Arno Gujon.
Saša Pešić (43), kratko je naveo da je medaljon zahvalnost za sve što Gujon čini u očuvanju srpstva u Francuskoj.
Simbolika
U razgovoru za “Vesti”, Pešić ističe da uz medaljon ide i pisani deo, odnosno reči Stefana Nemanje – oca Simeona, izgovorene na samrtnoj postelji, koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko – Sveti Sava.
“Narod je, čedo moje, trajniji od naraštaja i od svake države. Kad tad narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik, čedo moje, jezik je ta voda, uvek ista s obe strane brane, koja će kao tiha i moćna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otačastvo i jednu državu.”
– Arno Gujon je svojim dugogodišnjim humanitarnim radom, posebno kada je reč o pomoći našem narodu na prostoru Kosova i Metohije, pokazao i pokazuje kako svakodnevno možemo biti bolji ljudi. A orden u njegovim rukama ima pravu simboliku jer je pre jednog veka dodeljivan najzaslužnijim francuskim vojnicima na solunskom frontu – ističe Pešić.
Poklon kolekcionara
Prema njegovim rečima Arno Gujon je “vojnik” savremenog doba u odbrani srpskih interesa.
– Od kako je imenovan na čelo Uprave za dijasporu učinio je veoma mnogo za srpsku dijasporu u Francuskoj. U Francuskoj se sve više otvaraju odeljenja srpske dopunske škole, a znamo da su jezik i očuvanje sopstvene kulture i tradicije najbolje “oružje” koje sprečava asimilaciju – naglašava Pešić.
On navodi i detalje o ordenu koji je ustanovljen u tadašnjoj Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca.
– Orden je nastao 1. decembra 1920. godine i dodeljivan je i Srbima, ali uglavnom strancima koji su doprineli pobedi u Prvom svetskom ratu. Najviše odlikovanih bilo je među Francuzima, odnosno onim vojnicima koji su se rame uz rame sa Srbima borili između 1915. i 1918. godine i koji su pomogli oslobođenju srpske teritorije – kaže Pešić.
Objašnjava da je medaljon dobio od jednog francuskog kolekcionara na poklon.
– Bio je oduševljen mojim poznavanjem onog dela istorije koji je vezan za Veliki rat. Znao je odlično koliko su naša dva naroda bila bliska tokom istorije i zbog toga nije hteo da mi medaljon proda, već mi ga je poklonio.
Izbledelo prijateljstvo
Saša Pešić ipak priznaje da je srpsko-francusko prijateljstvo stvoreno u ratu u kasnijim godinama izbledelo, a tome su najviše doprineli i događaji iz devedesetih godina prošloga veka.
– Srbi i dalje ne mogu da oproste Francuzima “izdaju” tokom ratova devedesetih godina na Balkanu, a posebno poziciju koju su zauzeli u odnosu na status Kosova i Metohije. S druge strane, Francuzi su posle medijske satanizacije Srba imali veoma negativno mišljenje o nama od početka devedesetih i nadalje. Ali, i ta situacija se polako menja. Francuzi sve više shvataju da u Srbima imaju velike prijatelje, a u prilog tome je i činjenica da je sve više ljudi srpskog porekla u vlasti i javnom životu Francuske – kaže Pešić i to potkrepljuje istraživanjem sprovodenim pre nekoliko godina kada su Srbi naveli da posle Rusa, najviše cene Francuze.
– Predsednik Francuske, Emanuel Makron, dosta je učinio da se ti odnosi poprave i oseća se među Francuzima sve više pozitivan stav prema Srbiji. Zadatak svih nas koji živimo u Francuskoj je da svakodnevno radimo na promociji pravih srpskih vrednosti i da doprinosimo vraćanju tog istinskog prijateljstva dvaju naroda – kaže Pešić.
Udruženje Svi Srbi u Parizu i istoimeni sajt iz godine u godinu imaju sve više članova i posetioca, a Pešić ga je pokrenuo 2010. godine.
– Počeli smo kao grupa na Fejsbuku sa ciljem da povežemo što više naših ljudi u Parizu i Francuskoj. Iz svega je proisteklo udruženje i sajt koji se bavi informacijama o našim ljudima u ovoj zemlji, ali i šire, organizovanjem i učešćem u humanitarnim akcijama. Veliko je zadovoljstvo da je portal Svi Srbi u Parizu postao nezaobilazan u svakodnevici naših ljudi u Francuskoj i da prethodnih godina imamo više miliona pregleda mesečno, a na Fejsbuk stranici čak 90.000 pratilaca i članova.
Humanitarne akcije
Udruženje Svi Srbi u Parizu danas ima odličnu saradnju sa svim državnim institucijama u Srbiji, ali i parohijama Srpske pravoslavne crkve. Kako i ne bi, kada se stalno ističu u brojnim humanitarnim akcijama.
– Samo prošle godine, za mesec dana, prikupili smo oko 10.000 evra za školski pribor mališanima na Kosovu i Metohiji, ali te akcije pomoći našim ljudima u južnoj srpskoj pokrajini su stalne. Veliko srce naših ljudi u Francuskoj posebno je došlo do izražaja 2014, tokom katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju i Republiku Srpsku. Mislim da nije bilo čoveka koji se nije uključio u prikupljanje i slanje pomoći pogođenim područjima. Takođe smo veoma ponosni što smo u više navrata pomagali porodicama dece iz Srbije koja su se u Parizu lečila od najtežih bolesti. Osmeh tih mališana i njihovih roditelja je najveća nagrada koju neko može da dobije – kaže na kraju razgovora Saša Pešić, koji je u Francuskoj 21 godinu.
Stigao je iz Lebana, na jugu Srbije kao mladi, talentovani fudbaler, a onda je kopačke zamenio humanitarnim radom i željom da poveže naše ljude u Parizu i Francuskoj.
Skućili beskućnika
Među akcijama udruženja “Svi Srbi u Parizu” koje se prepričavaju svakako je ona iz maja prošle godine kada je zbrinut 74-godišnji Milovan Marković, Srbin koji je u Parizu punih 15 godina živeo u jednoj garaži podzemnog parkinga.
– Francuski “Le Parizien” je prvi preneo priču, a ja sam odmah otišao do te garaže i uručio deda Milovanu malo novca i napravio priču. Naravno da tužna sudbina tog skromnog čoveka nikoga nije ostavila ravnodušnim. Mnogi ljudi su se javili da pomognu, pa čak i da ga udome, a samo za nedelju dana ljudi velikog srca su mu sakupili 1.400 evra, a brzo su se uključili i naši zemljaci koji se već dugo godina bave problemima i zbrinjavanjam najugroženijih kategorija stanovništva u Francuskoj, tako da je deda Milovan sada dobro – priča Saša Pešić.
Mirka sklonili sa ulice
I priča sa “pariskih ulica” iz aprila ove godine izazvala je veliku pažnju javnosti. U pitanju je bio 39-godišnji Mirko koji je pune dve godine spavao na ulicama Pariza, u šatoru.
– Priča se prvo pojavila na Fejsbuku, a kada smo ga upoznali iskreno je priznao da je završio kao beskućnik spletom nesrećnih okolnosti. Živeo je od milostinje, jeo u narodnim kuhinjama i često spavao na mestima gde su ga ujedali pacovi. Jedna od brojnih humanista u našem udruženju, Danica, odmah je nesebično pomogla i zatim koordinirala akciju prikupljanja novca, ali i odeće, obuće i hrane za ovog čoveka. Ipak, cilj je bio da Mirka sklonimo sa ulice i da počne da živi od svog rada. Jedan Srbin koji nije želeo da mu se ime javno objavi obezbedio je smeštaj dok se ovaj ne snađe, a drugi, B. I. mu je obezbedio posao. Znate, puno vam je srce kada se u akciju uključe i oni ljudi koji su i sami na ivici egzistencije, poput jednog mladića koji je u Francuskoj bez papira i na crno radi kao građevinac. Ipak, on je doneo 50 evra – onoliko koliko je mogao da izdvoji – priča Saša Pešić.
Iznenađenje za malu Ivanu
Među lepim događajima koje je Udruženje Svi Srbi iz Pariza organizovalo jeste i onaj iz februara 2020. kada je priređeno iznenađenje maloj Ivani Bjelogrlić iz Republike Srpske koja se lečila u bolnici za onkologiju Gustave Roussdž
u Parizu.
– Trebalo je da napuni četiri godine i naši članovi su inicirali da joj napravimo proslavu rođendana. Naravno, sve je urađeno u dogovoru sa njenim ocem i direktorom bolnice, a slavlje je organizovano u roditeljskoj kući – mestu gde su smešteni roditelji dece koja su na lečenju u toj bolnici. Angažovali smo dečjeg animatora koja se prerušila u Elzu, Ivanin omiljeni lik iz jednog crtanog filma, a dva restorana čiji su vlasnici Srbi doneli posluženje za decu i goste. Drugi članovi su obezbedili balone i dekoraciju i naravno veliku tortu koju je darovala jedna od najpoznatijih Srpkinja na polju poslastičarstva. Kada je Ivana ušla i shvatila šta se dešava taj osmeh je bio toliko dirljiv da je kod svih nas izmamio suze – priča naš sagovornik i dodaje da su proslavi rođendana prisustvovala i druga deca koja su lečena u toj bolnici od najtežih bolesti.
– Bog je hteo da tog dana i mala Helena Gavran iz Beograda izađe iz sterilne sobe i da i ona zajedno sa svojom drugaricom proslavi divan dan. I tom akcijom smo pokazali da zajedno možemo mnogo i da svima nama humanost treba da bude na prvom mestu. Naročito kada je reč o našoj deci – kaže Pešić.
Navodi da su članovi udruženja aktivno učestvovali i u pomoći oko lečenja, ali i boravka male Helene u Parizu.
– Ispratili smo ih početkom marta 2020. na aerodrom, a njeni roditelji Kaća i Raša, zahvalili su svima u Parizu i Francuskoj na pomoći i molitvama da njihova kćerka dobije najvažniju bitku.
Medaljon u obliku krsta
Bronzana medalja je u obliku krsta, čiji su zaobljeni krakovi ukrašeni malom loptom ukrštenom sa dva mača. U sredini aversa je hrastov i lovorov venac koji okružuje lik kralja Petra I sa ćiriličnim natpisom “Petar I kralj Srbije” i godinama “1914 – 1918”. U sredini reversa je krunisani dvoglavi orao raširenih krila sa grbom Srbije u sredini. Na grančicama krsta mogu se pročitati godine “1915, 1916, 1917”.
Traka je u nacionalnim bojama Srbije: crvenoj, plavoj i beloj.
Istorija se uči
Na naše pitanje koliko mladi Srbi u Francuskoj poznaju istoriju svog naroda, Saša Pešić kaže da je to nemoguće kroz obrazovni program.
– Naši naraštaji u Francuskoj uče istoriju iz francuskih knjiga gde se Srbi ne prikazuju baš u najboljem svetlu. Zato bi svaki naš roditelj trebalo da nauči svoju decu o žrtvi koju je podneo naš narod kroz istoriju za slobodu i za očuvanje srpskog identiteta. Jer bez te žrtve ni mi ne bismo sada bili ono što jesmo. Kroz poznavanje naše istorije možemo na pravi način čuvati srpstvo u budućnosti – ističe Pešić.
