Govornici na konferenciji, njih 28 iz Kanade, SAD, Australije, Austrije i Srbije prisutnima su kroz lični primer ili kroz delatnost kojom se bave govorili o srpskom nacionalnom identitetu u 21. veku, o imidžu Srbije u globalnom kontekstu – kroz umetnost, sport i medije, o investicijama i mogućnostima poslovnog angažovanja na liniji otadžbina – dijaspora, te o veštini liderstva i ličnom razvoju i usavršavanju kako na akademskom i poslovnom, tako i na duhovnom planu.
– Da bi se sačuvali kao narod, moramo ostvariti što veći nivo nezavisnosti, a naša nada i budućnost moraju da budu mladi, visokoobrazovani stručnjaci koji su istovremeno i kvalitetni ljudi i rodoljubi – smatra Miroslav Parović iz "Dveri srpskih".
Tijana Arnautović, predsednica konferencije, naglasila je važnost ideje zajedništva, saradnje i upošljavanja mnogostrukih talenata.
|
Neraskidive veze sa maticom
Ivan Bilicki
Ivan Bilicki, 25-godišnji magistar elektronskih nauka sa Mac Gill univerziteta iz Montreala, za konferenciju je saznao od prijateljice. Došao je, veli, prvenstveno zbog druženja, ali i da čuje o mogućnostima investiranja u Srbiju i poslovne saradnje između matice i dijaspore. Kao krajnji svoj cilj postavio povratak u Srbiju. Kad – ne zna, zavisi od prilika. Za sada je jako zadovoljan svojim poslom i životom u Torontu, u kome je samo godinu dana. Ovaj mladić je napustio Srbiju sa 12 godina. Živeo je u Bugarskoj, Mađarskoj, Velikoj Britaniji, Montrealu, a na kraju se skrasio u Torontu, gde ga najviše oduševljava mogućnost da pogleda predstave pozorišta iz Beograda. Iako već 13 godina živi daleko od Beograda u kojem je rođen, ni fizički, ni duhovno nije prekinuo vezu sa maticom. Svakog leta odlazi u Beograd, a srpski govori kao da je juče doputovao iz njega. I smatra da je to samo pitanje opredelenja i odluke. |
Luka Erceg, predsednik uspešne "Simbol Mining Corporation" iz Kalifornije, podcrtao je nekoliko osnovnih osobina uspešnog lidera i poslovnog čoveka. To su, pre svega, fokusiranje na cilj koji se želi postići, odgovornost, komunikacija i spremnost da se prihvate rizici.
Dr Pavle Radovanović, profesor na univerzitetu u Vaterlou, nadahnuto je, na ličnom primeru, govorio o padovima i greškama koje neminovno prate svaki uspeh.
– Iz grešaka se mora učiti, a padati je neophodno, kako bi se ponovo naučilo hodati. Ne plašite se padova, ali znajte da uspeh predstavlja 95 odsto rada i samo pet odsto talenta.
|
Više mesta mladima
Mina Tomanić i Kristina Bjelica
Mina Tomanić, studentkinja prve godine političkih nauka na Glendon koledžu Jork univerziteta u Torontu, na konferenciju je stigla sa ocem Srbom. Posle završetka osnovnih četvorogodišnjih studija, Mina namerava da upiše pravo na najprestižnijoj kanadskoj školi "Osgood Lanj School". Prisustvovala je konferenciji jer želi da nastavi sa trendom koji je započela prošle godine u Beogradu, kada je pratila tadašnji skup. |
Danilo Mandić sa Harvard univerziteta, inače predstavnik Organizacije srpskih studenata iz inostranstva, govorio je o tome koliko je važno iskoristiti potencijal školovanih Srba, naročito kada žele, posle završenog univerziteta u inostranstvu, da se vrate u Srbiju.
Ilija Perać i Ana Vujanović došli su na skup u Torontu iz Australije, kako bi predstavili rad i aktivnosti Srpske omladinske pravoslavne organizacije.
|
Ispunjena očekivanja
Dragan Stojanović i Mladen Obradović
Dragan Stojanović, predavač u Rotman School of Bušineš na Torontskom univerzitetu, smatra da je ideja ovakvog okupljanja izvanredna. – Čuo sam dosta zanimljivih stvari, upoznao nove ljude i mislim da je konferencija, bez obzira na dužinu, ispunila i svoj cilj i naša očekivanja. |
Nebojša Solunac iz Hjustona, bivši američki vojni pilot koji je 1999. godine odbio da poleti za Italiju i učestvuje u akciji priprema za bombardovanje Srbije, zbog čega je dve i po godine bio maltretiran i ponižavan sve dok nije napustio vojnu službu, posle svog govora je pozdravljen je burnim aplauzom. On je poručio da svaki čovek odgovara za svoje akcije i da mora da bude svestan odgovornosti koje proizilaze iz svake od njih.
– Dužnost lidera je da priliku presretne i iskoristi, da ima integritet kao ličnost, da je odgovorna osoba. Bilo koji izbor u životu da se napravi mora se živeti s posledicama.
Postavite sebi ciljeve koji su dostižni, njegov je savet mladima koji počinju da grade svoju karijeru.
|
Aplauz Đokoviću Prisutnima se, u snimljenoj video poruci, obratio i naš proslavljeni teniser Novak Đoković, na svoj šarmantan i opušten način. Obećavši da će u Torontu ljubitelji tenisa moći da ga gledaju za nekoliko meseci (Rodžers kup), popularni Nole, čije je obraćanje publika pozdravila dugotrajnim aplauzom, rekao je da svoju zemlju predstavlja trudeći se da to radi na pravi način. – Svaka osoba treba da ima svoj cilj i ambicije, jer to vodi uspehu. Moj životni cilj je da budem prvi teniser sveta i na tome radim i to nastojim da ostvarim. Nama je zajednički uspeh i nostalgija, a Srbiji su potrebni sposobni mladi ljudi koji znaju i dobri su u onome što rade. |
Skupu su se još obratili sveštenik Vasilije Tomić, dr Radomir Baturan, Katarina M. Vasiljević-Golić, Vanja Đurić, Miodrag Jakšić, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu, Saša Petričić, Suzan Radojević, Slobodan Pešić, Aleksandar Žigić, dr Milica Radišić, dr Nebojša Petrovački, Milan Valčić (jedan od organizatora konferencije), Majkl Samardžija, Radivoje Petričić, Zoran Golubović, Jovan Strika,
Miloš Vuković i Aleksandar Milosavljević-Cook.
Program su vodili Jelena Adžić, Maja Luković i Mladen Obradović, koji je zadatak obavio uspešno primenjujući i formulu svog glumačkog umeća. U programu priređenom u pauzama između panela učestvovali su hor "Kir Stefan Srbin", "Akademija srpske narodne igre" Miroslava – Bate Marčetića, a održana je i revija kaputa mlade kreatorke Bojane Šentaler. Za sve učesnike je, uz pomoć sponzora, priređen ručak na poznatoj turističkoj atrakciji Toronta, brodu "Kapetan Džon".
|
Izgradnja poslovne mreže Zora Arnautović, glavni organizator konferencije, ističe da je glavni cilj ovog skupa, kao što je to bilo i u Beogradu prošle godine, da "izgradimo srpsku poslovnu mrežu i povežemo Srbe u dijaspori, a da pri tom ne zaboravimo ko smo i šta smo". – Kao roditelji, dužni smo svojoj deci ukazati na moguće puteve boljeg, sadržajnijeg života, što podrazumeva uspeh u tome čime se bave, ali i bogatstvo duha. Kao zajednica, mi treba da pomognemo našoj mladosti da se iskažu, da budu lideri. Ulažući u sebe, oni grade svoju budućnost i budućnost svoje dece, a u tom procesu oni mogu i treba da se povežu međusobno, ali i sa svojom maticom, na obostranu korist i dobrobit.
|
