Blumberg je u analizi objavljenoj na svom portalu naveo da se kompanije sve više suočavaju sa nedostatkom radne snage, neviđenim u modernoj ekonomiji i prinuđene su da i dalje povećavaju plate, posebno zaposlenima koji rade na niže plaćenim poslovima na prvoj liniji. Tako su američki radnici “na prvoj liniji” i radnici sa najnižim primanjima povećali svoj udeo u američkom BDP sa 42 odsto, koliko je to bilo 2013, na 44 odsto.
Najnoviji izveštaji o zaradi kompanija Home Depot i Volmart ilustruju taj fenomen: Home Depot je najavio da će potrošiti milijardu dolara da poveća nadoknadu radnicima po satu, a Valmart je povećao svoju minimalnu platu i beneficije.
Prema podacima američkog Instituta za ekonomsku politiku, prošle godine u proizvodnji i radnicima bez nadzora plate su rasle brže od ostatka američke radne snage najmanje od 2007.
Veće plate su pomogle da se poveća potrošnja potrošača, koja je i dalje veća od očekivane, što je dovelo do velikog rasta prihoda u mnogim kompanijama ali ne nužno i sličnog povećanja profita, jer je više novca korporacijama otišlo na privlačenje i zadržavanje radnika u vreme kada stariji radnici odlaze u penziju, stope imigracije su ograničene, a stopa nezaposlenosti od 3,4 odsto, je najniža od 1969, ocenjuje Blumberg.
Blumberg navodi da je pogrešan zaključak da svi radnici sada imaju veća prava i velika povećanja plata, ali da radnici jesu povratili nešto više američkog bruto domaćeg proizvoda u poslednjih nekoliko godina, pri čemu je udeo rada u BDP-u porastao na 44 odsto u junu, sa 42 odsto u 2013, prenosi Tanjug.
