S novom verom, novim jezikom i pristojnom dozom mržnje prema sopstvenom narodu trasiran mu je put ka uspehu, koji vodi preko kostiju predaka.
Tako se, fala dragom Bogu, srpska nacija čisti i bez ratova, što nam je ranije bio omiljen način regulacije broja stanovnika. Svet nam je, fala i njemu, ucenama, pritiscima, na kraju i bombama poručio da je Srbin teško biti.
Teško jeste, ali i slavno. Ko to nije shvatio, ispisao se iz sopstvenog naroda na svoju odgovornost.
Zašto se, dakle, sekirati što nekadašnji Srbi to više nisu? Treba li da plačemo što su naši sunarodnici katolici odavno postali Hrvati, muslimani – Bošnjaci (neki, bogme, čak i Turci), što smo u međuvremenu napravili još dve-tri nepostojeće nacije? Sekira li se otac kad mu sin, nesoj, ništak, raspikuća i vucibatina, ode iz kuće?
Šta je postigao vladika Danilo istragom poturica, jadnika koji su veru prodavali za džak brašna da nahrane gladna usta? Ništa. Danas na njegovom Cetinju manita raspop Miraš i u toku je istraga Srba, kojih je sve manje što je zulum žešći.
U vreme Hadžiprodanove bune, 1914. godine, nadmoćniji Turci pohvatali su vođe, među kojima i igumana trnavskog manastira Pajsija, kao i đakona Avakuma. Kod Stambol kapije u Beogradu čekali su ih zašiljeni i namazani kočevi, kazna za pobunu, u čijem gušenju je učestvovao lično i knjaz Miloš Obrenović.
Avakum, u pratnji janjičara, dignute glave je sa kocem preko ramena uz pesmu koračao ka strašnom gubilištu, na kome su probodeni ustanici već vrištali u bolovima.
Gledajući ga visokog i stasitog, Turci mu predložiše:
– Primi našu veru, spasi glavu!
Avakum ni da čuje.
Usporiše Turci, ne bi li ga ubeđivanjem slomili.
Ama, jok.
Pred samim izlazom na ledinu gde su gradski kerovi lizali krv sa kočeva, turski zapovednik mahnu glavom. Sevnu sablja, pade đakonova glava.
– Greota je da junak u mukama umre, rekoše i obezglavljeno telo natakoše na kolac.
Poznato je da je san svakog praseta, suočenog sa nožem, da postane svinja. Ali čovek nije životinja, pogotovo ne ona koja jedina, zbog njuške i očiju zaronjenih u blato, nikada ne može da vidi zvezde.
Knjiga za ispisivanje iz srpstva uskoro će biti otvorena i u Vojvodini. Potomci gologuzije sa raznih brda i čuka bi takođe da budu nacija. Neka, neka, srećan put! Koji ćete nam krasni.
Proći će valjda i ovo crno vreme za srpstvo. Ako nas ostane za pod jednu šljivu, bar ćemo znati da su ostali oni koji vrede.
