U autorskom tekstu za dnevnik "Prese", Rudolf Mur, profesor Univerziteta "Karl Franzens" u Gracu, šef istraživačke katedre Austrijski nemački i osnivač univerzitetskog smera Nemački kao strani jezik na Univerzitetu u Gracu, osvrnuo se na Integracioni izveštaj za 2014. u kome se preporučuje osnivanje "pripremnih razreda" za učenike strance koji se za vreme školske godine uključuju u austrijski školski sistem.
On je ocenio da se diskusija koju je ovaj predlog podstakao kreće duž političke demarkacione linije između desne i leve opcije. Mur je u tom kontekstu podsetio na poziciju lidera Slobodarske stranke Austrije Hajnca Kristijana Štrahea koji je zatržio osnivanje takozvanih razreda stranaca i na stranku Zeleni koja striktno odbija ideju posebnih razreda uz obrazloženje da deca bolje uče nemački zajedno sa drugom decom kojoj je nemački maternji jezik. Prema njegovom mišljenju, obe pozicije su pedagoški neprimerene.
Mur je podsetio da su PISA testovi pokazali da se po pitanju čitanja 60 procenata učenika turskog porekla i 29 procenata učenika porekla s prostora bivše Jugoslavije završnog razreda osnovnog obrazovanja svrstava u rizičnu grupu. Kako je naveo, 11 procenata dečaka i 15 procenata devojčica pridošlica rođenih u Austriji napušta osnovno obrazovanje prevremeno i nema zaposlenje.
Sistem da se prilagodi– Uspešna integracija učenika kojima nemački nije prvi jezik može da se ostvari prilagođavanjem školskog sistema na višejezičnost našeg društva, a ne prilagođavanjem ovih učenika na monolingvalno usmerenu austrijsku školu – poručio je Mur. |
– To nije krivica učenika, već austrijskog školskog sistema kome, nasuprot drugim zemljama, nije uspelo da ostvari odgovarajuće uslove kako bi deci pridošlica omogućio u najmanju ruku prosečan školski uspeh – ocena je Rudolfa Mura.
Mur smatra da dosadašnja praksa ne može više da se primenjuje i da je potrebno naći odgovarajuće modele za učenike stranog porekla kako bi dostigli isti uspeh kao njihovi vršnjaci kojima je nemački maternji jezik. Kako je istakao, konvencionalno rešenje ovakvog modela se svakako ogleda u glavnoj poruci Integracionog izveštaja koja glasi da učenici moraju dobro da nauče nemački kako bi pohađali školu.
– Međutim, pravilnije bi bilo da se kaže da se austrijski školski sistem mora prilagoditi činjenici da 20 procenata ukupnog stanovništva čine pridošlice i da je prisutna višejezičnost koja zahteva promenjene školske prilike – objasnio je Mur.
Prema njegovom mišljenju, ovakva situacija zahteva uspostavljanje dvojezičnih škola ili u najmanju ruku pojedinačnih dvojezičnih razreda za najvažnije jezike pridošlica.
