Poseban izazov za "tragače" su: okolina Petrove crkve, Deževska dolina, Stari Ras, arheološki lokaliteti na Rogozni i Pešteru i stare kuće u kojima su živeli Jevreji ili su u njima bila sedišta njihovih banaka, preduzeća i radnji.
Sarkofag ilirskog kneza
Dragica Premović- Aleksić ne zna da li su Nemci nešto našli, niti da li je bilo nekih drugih tajnih "istraživanja" unutar i okolo Petrove crkve: |
U selu Miščići, rodnom mestu svetog Save, svojevremeno je, pod okriljem noći, iskopan veliki ćup u kome se, kako se sumnja, nalazilo skriveno blago. Ne zna se ko je kopao, ko je ćup odneo i šta je u njemu bilo. Intervenisala je tada i policija, ali ni do danas nije utvrđeno ko je kopao i šta je iskopao.
Pod okriljem noći pijuci su "radili" i na gotovo svim arheološkim lokalitetima, ali i u Starom Rasu i oko Petrove crkve.
Dolaze razni avanturisti, ali i ljudi koji tačno znaju šta traže. Primera radi, Nemci su 1942. prekopali unutrašnjost Petrove crkve i deo porte, odneli su pun sanduk dragocenosti kojima se gubi svaki trag.
Sumnja se da je deo Nemanjinog blaga završio u Nemačkoj, ali i da potomci tadašnjih pljačkaša sada, naoružani najsavremenijom tehnikom, traže još zlata.
"Bio sam mladić kada su Nemci 1942. ovamo doneli nekakve detektore i doveli zarobljenike da tragaju za tunelom i Nemanjinim zlatom. Kopali su dva-tri dana, a da ništa nisu pronašli. Po jednoj drugoj verziji našli su dragocenosti koje su odmah prebacili u Nemačku", ističe Dragoslav Milošević (88) koji je decenijama bio ključar Petrove crkve.
U narodu Raške oblasti kruži priča da je tajanstveni Nemac blago prebacio u sef jedne švajcarske vanke, da se potom vratio u Srbiju odakle je prebačen na istočni front, gde je poginuo. Ne zna se da li je potomcima i rodbini rekao gde je završio sanduk iz Petrove crkve i šta je u njemu bilo.
Pedesetih godina prošlog veka za Nemanjinim blagom tragali su i komunisti, pod okriljem Udbe (rukovodio lično Krcun) ponovo je prekopavana unutrašnjost Petrove crkve iz koje je odnet sanduk pun dragocenosti.
|
Zalaze i u rudnike Na meti noćnih kopača su i ostaci srednjovekovnih rudnika na Rogozni u kojima se kopalo i topilo zlato. Interesovanje je povećano posle otkrića stručnjaka da praktično cela Rogozna leži na rudi bakra, srebra i zlata. Postoje i karte po kojima se traga za dragocenostima. |
Deo tog blaga završio je u Narodnom muzeju u Beogradu, a deo, sumnja se, u privatnim kolekcijama tadašnjih moćnika.
"I operacija komunista bila je pod velom tajne, deda mi je pričao da danima niko nije smeo da priviri iz kuće niti da prođe pored crkve. Ispod nosećeg zida iskopali su nekoliko sanduka sa dragocenostima koji su odneti u nepoznatom pravcu. Crkva je ostala u ambisima, ni do danas još nije popatošena", kaže Vukašin Kašo Roglić, koji živi blizu Petrove crkve i oko svetinje često viđa razne "sumnjive tipove".
Za mnoge avanturiste i kriminalce izazov je i "tajni tunel" koji je navodno postojao između Petrove crkve i manastira Đurđevi stupovi. Narod ovoga kraja veruje da je u tunelu je ostalo zakopano Nemanjino blago do koga još niko nije došao.
"Stariji su mi pričali o legendi po kojoj je u tunel kod Petrove crkve ušlo devet mazgi natovarenih suvim zlatom koje nikada nisu stigle do Đurđevih stupova", kaže starica Jovanka Pokimica koja stanuje u blizini Petrove crkve.
"Mi o tunelu i navodno zakopanom zlatu nemamo nikakvih naučnih niti drugih saznanja. Najverovatnije je reč o legendi koja se vekovima prenosi sa kolena na koleno. Svuda po terenu nailazimo na nedela tragača za zlatom koji kopaju, ruše, lome, rovare, upropašćavaju nam arheološke lokalitete i nanose veliku štetu. Većina ne nađe ništa, a neki "detektuju" eksere ili neku sličnu starudiju, ne verujem da se neko obogatio", kaže Dragica Premović-Aleksić, arheolog i direktor Muzeja "Ras" u Novom Pazaru.
