Kad doživiš takvu metamorfozu i prosvetljenje, pa onda skoro suv preživiš naprednjačku prolećnu bujicu, onda ti nije teško da dohvatiš za uvo nesrećnog seljaka i drekneš:
– Neću vam valjda iz Zrenjanina slati ljude da u Žitorađi ređaju džakove!
Jedan drugi državni funkcioner, koji se u gumenim čizmama (dabome, pred kamerama) pojavio među poplavljenima, visokopoučitelno je zapazio da neki od nevoljnika piju kafu dok voda nadire i da to tako ne može. Niko se nije usudio da ga pita kako se to pije kafa sa vodom do grla i da li mu je možda ta slika ostala sa sinoćnjeg bančenja na nekom od beogradskih splavova.
Naša vlast osobito voli da zajebava narod, da mu iza leđa pravi magareće uši i da od naroda pravi beslovesnu i nepismenu budalu. Naša vlast je takva, bogom dana, naučena da je narod tu da bi grejao njihove guzice, a ne da su oni tu da bi radeći za narod zaradili svoje plate, garnirane ogromnim privilegijama.
Samo takva vlast može da obeća još gori i teži život, a sve za dobrobit tih istih koji će grcati na putu u bolju budućnost. I da usput zapreti svima kojima bi palo na pamet da na te bolne rezove, koje vlast osetiti neće, odgovore buntom.
A, i ovi poplavljeni baš su našli vreme kad će da se natovare na ionako mršav budžet! Oni zavejani zimus su baš dobro došli, beše to vreme predizborne kampanje, pa je i tadašnji PPV hrabro zagazio u smetove, spasavajući nejač.
Od ovih sad, što se batrgaju u vodi do guše, ama baš nikakve vajde nema. Izbori prošli, mi pobedili i žešće nego što smo očekivali, naš budući premijer uveliko piše program zagledan u (ne)doglednu budućnost, sve ide kako je planirano. Taman smislismo Beograd na vodi, a Srbija ode pod vodu. Ko će sad, i za čije babe zdravlje, da navlači gumene čizme i glumi brigu za unesrećene?
Nek krenu da se dave pred neke buduće izbore, a ne sad, kad imamo preča posla na ostvarenju svojih vizija.
Kakav god da je, ipak je u tom Velju iz Atenice proradilo nešto ljudsko, u krajnjoj liniji, čovek je i dalje seljak, bez obzira na to što je ministar. Obećao je da će država snositi troškove obnove poplavljenog imetka, a usput očinski obavestio neke kolege iz vlade da je u selu ostala puka starčad i da se od njih nije očekivati da vuku džakove sa peskom i prave nasipe.
Sve u svemu, neke baksuze nesreća zadesi u zlo doba, kad vlast ima preča posla.
Šta bi država, kad ne bi imala preča posla, mogla da uradi ovih dana? Na primer, da zaređa po TV studijima i pokupi ugledne goste kriminalne prošlosti, pa svakom po džak na leđa. Onaj Kristijan, ko od brda odvaljen, mogao bi da se dobro upregne, taj po pet džakova može da ponese, da bude koristan umesto da džabalebari na ekranu i deli savete deci kako se na vreme izvući iz kriminala.
Ima tu još nekih zanimljivih njuški, dušu dalo za društeno korisno fizikalisanje. Ministri bi, takođe, mogli na dan-dva da se liše svojih šofera i gorila i da ih pošalju u Kuršumliju, Milanovac, Čačak, Vrnjačku Banju, Aleksinac… Dok dlanom o dlan – nikli bi bedemi duž podivljalih reka i rečica.
Ako bi baš zagustilo, na front protiv stihije svoje gorile mogla bi da pošalje i Ceca, a ne da šamaraju sve koji mrko pogledaju novopečenog mladoženju Veljka, Arkanovog malog. I da mu usput daju lažni alibi.
Mnogo bi toga moglo da se učini da poplavljencima muka bude bar malo manja. Ali, kao što rekosmo, vlast i država trenutno imaju preča posla od nošenja džakova, a i nije idealan trenutak za nesreće te vrste.
Uz to, i Čovićeva Zvezda izgubi od ‘Rvata usred Beograda! Pa, ima li veće nesreće? I ko će to da sanira?
