Bračni parovi iz regiona koji ne mogu da imaju dece, ali i žene koje nisu u braku a žele potomstvo, spas vide u Makedoniji jer je zakonom u toj zemlji dozvoljena vantelesna oplodnja s doniranim polnim ćelijama. Roditelji i majke buduće dece svoje čedo (boju kože i očiju) biraju iz kataloga jedne od dve najveće banke sperme u Evropi s kojima sarađuju makedonske klinike, u Španiji i Danskoj.
|
Različite cene |
– Tačno je da mnogo samohranih majki i bračnih parova ne samo iz Srbije, već sa svih prostora bivše Jugoslavije dolazi u Makedoniju na vantelesnu oplodnju. Osim Srbije, imamo mnogo pacijentkinja iz Hrvatske, BiH i Crne Gore. U centre za vantelesnu oplodnju u Makedoniji dolaze zato što ni u jednoj od zemalja bivše Jugoslavije, pa čak ni Sloveniji ne postoji zakon, ili je zakonom zabranjena donacija jajnih ćelija. Mi smo još 2008. doneli zakon kojim je dozvoljena vantelesna oplodnja s doniranim polnim ćelijama, a s izmenama tog zakona, ove jeseni i uvođenjem nekoliko modela surogacije, sada smo najliberalniji u Evropi, s izuzetkom Velike Britanije i Izraela – kaže doktor Slobodan Lazarevski, ginekolog-akušer u klinici Adžibaden Sistina u Skoplju.
On objašnjava da Makedonija ne može da ima svoju banku sperme jer je mala zemlja i uvek postoji mogućnost krvnog srodstva. Zato svi centri u Makedoniji koji vrše vantelesnu oplodnju uvoze spermu iz inostranstva, uglavnom iz Danske i Španije, jer one imaju najveće banke sperme u Evropi. U njima je skladištena sperma donora sa svih kontinenata i svih naroda i rasa u svetu. Klinika Adžibaden Sistina unazad šest godina uvozi doniranu spermu iz Danske, ali, kako ističe doktor Lazarevski, njene mogućnosti su pri kraju.
Sperma iz te dve zemlje se nabavlja zvanično preko Biroa za lekove. Tačnije, sve donacije ne samo spermatozoidi, već i jajne ćelije i embrioni idu preko devetočlane Komisije za vantelesnu oplodnju Ministarstva zdravlja da bi se sprečile bilo kakve manipulacije.
Prema iskustvima makedonskih lekara, žene i mladi bračni parovi koji ne mogu da imaju dece, prilikom odabira sperme preko kataloga, najviše vode računa o krvnoj grupi donora, njegovoj boji očiju, tenu, rasi i izgledu. Najčešće se bira sperma sportista, a pored drugih karakteristika, u katalogu se mogu videti i slike donora dok su bili bebe ili deca.
