Postolovci su starinom iz oblasti Pologa, oko Demir Kapije, u Makedoniji, i cincarskog su porekla. Ova familija je nastanjivala varošicu Negotino gde su se bavili trgovinom. Prezime Postolović je skraćeni oblik od Apostolović, a to što su Postolovci iz Makedonije ne znači da su Makedonci, nego Srbi odnosno Cincari koje mi smatramo prvobitnim Srbima iz Grčke.
Postolovi/ći su se doselili preko Toplice i Kopaonika u Levač, gde ih je, u selu Bogdanje, našao istraživač toga kraja Todor Bušetić, ali sa slavom Sv. Nikola. Moguće je da su se prizetili ili nasledili zemlju od neke familije koja slavi Aranđelovdan, ali to sigurno nisu Lukići, ni oni u Levču, ni oni u okolini Svilajnca, pošto oni slave sasvim druge slave, nego neki drugi, s tim što su zadržali prezime.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju. Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Moguće je da je u pitanju neka druga familija sa ovom slavom, ali isključivo radi nasleđivanja zemlje neke porodice koja je bila pod zaštitom Sv. Arhanđela.
Postoji još jedna mogućnost, a to je da su se zavetovali ovom svecu (Sv. Arhanđelu), ali su u nekom trenutku i slavu promenili. Ukoliko su, kako mi i pretpostavljamo, poreklom iz tzv. Stare Srbije (koja je obuhvatala i teritoriju današnje Makedonije) i cincarskog porekla, onda nije ni čudo da im nije bilo teško da menjaju slavu, jer je njihovo shvatanje bilo da je svetac zaštitnik privredne delatnosti, tj. zanatske, trgovačke, ili zemlje od koje se živi. U tom slučaju to može biti Sv. Nikola, Sv. Atanas ili Sv. Ar(h)anđeo, u zavisnosti od posla kojim su se bavili ili zemlje koju su nasledili.
