Zajedničko provođenje vremena korisno je i za pse i za vlasnike. Bilo koja interakcija poput maženja, igre ili obraćanja, povezuje se s lučenjem neurohemikalija koje doprinose pozitivnim osećanjima i stvaranju bliskih veza.
Postoji neka posebna povezanost izmeđa ljudi i pasa. U odnosu na svoje bliske rođake – vukove, psi pokazuju drugačije ponašanje prema vlasnicima koji su ih odgajili. Zajedničko provođenje vremena korisno je i za pse i za vlasnike. Bilo koja interakcija poput maženja, igre ili obraćanja, povezuje se s lučenjem neurohemikalija koje doprinose pozitivnim osećanjima i stvaranju bliskih veza, prenosi Petmagazine.rs.
Razumevanje
Suživot s ljudima i pripitomljavanje doveli su do toga da psi razviju određene načine komunikacije nalik ljudskim. Jedan je, izgleda, posebno zanimljiv i specifičan. Psi obraćaju pažnju na ljudska lica i koriste pogled kad, recimo, žele da naglase da im je potrebna pomoć ili kad su nesigurni.
Mogu da ukažu na lokaciju predmeta tako što skreću pogled naizmenično s ljudskog lica na objekat. Takođe, kad se iznenada pojavi neki preteći ili nepoznati objekat, gledaju isključivo u vlasnika. Možda vam deluje uobičajeno i ne preterano važno, ali onaj momenat kad pogledamo u svog ljubimca i kad nam uzvrati pogled, može da nam pomogne da rasvetlimo kako i zašto ostvarujemo takvu bliskost s njim.
Pogled
Pogled, odnosno kontakt očima, među najvažnijim je neverbalnim ljudskim ponašanjima.
samo da doprinosi razumevanju tuđih namera, već se na taj način i ostvaruje jaka povezanost s drugima. Pogled je ključan za vezivanje majke i deteta, i što duže majka gleda u dete, njen nivo oksitocina se povećava.
Povratno se povećava i nivo oksitocina kod deteta, čime se pojačava međusobna privrženost. Oksitocin je ona neurohemikalija koju zovemo “hormonom ljubavi i sreće”, “hormonom grljenja”, jer ga telo otpušta tokom intimnog i ljubavnog kontakta između dvoje ljudi, posebno tokom brige o potomcima.
Oksitocin
Jedno istraživanje potvrdilo je da se ista povratna sprega lučenja oksitocina može pronaći i u odnosu vlasnika i psa. U prvom delu eksperimenta, vlasnici su provodili neko vreme sa svojim ljubimcima psima, ali i vukovima, dok su naučnici merili koliko su često životinje i vlasnici razmenjivali poglede. Pre i posle interkacije, uzeli su uzorak urina kako bi utvrdili nivo oksitocina. Pokazalo se da što duže psi gledaju u vlasnika, nivo koncentracije ovog hormona kod vlasnika je sve veći, ali se povratno povećava i kod pasa. Kratak pogled ili prekid pogleda, smanjuje nivo koncentracije. S druge strane, vukovi uopšte nisu gledali u svoje vlasnike.
U drugom delu eksperimenta, naučnici su nameravali da provere šta se dešava ukoliko poprskaju oksitocin ljubimcima u nos, dok se nalaze u prostoriji s vlasnicima i strancima. U ovom slučaju, samo ženke su duže gledale u svoje vlasnike, dok se i nivo lučenja oksitocina povećao, i to samo onda kad je vlasnik uzvratio pogled. Ovakve polne razlike koje se nisu javile u prvom delu mogu se objasniti osetljivošću ženki na propratne efekte vezivanja, dok mužjaci prilaženjem strancima i vlasnicima žele da pokažu da su u stanju pripravnosti i budnosti.
Hormon ljubavi
Ovakvi nalazi upućuju na to da je razmena pogleda vlasnika i psa, kao i međusobna bliskost, slična odnosu majke i deteta. Dešava se isto – nežni pogledi povećavaju nivo “hormona ljubavi” kod vlasnika, dok se u isto vreme povećava i kod psa, učvršćujući njihovu povezanost. Uzvraćanje pogleda i vezivanje verovatno je nešto što su psi stekli tokom pripitomljavanja i zajedničke evolucije s ljudima. Iz istog razloga, pogled je izostao u slučaju vukova, što ne znači da ljudi i vukovi ne mogu razviti povezanost. Možda samo nismo pronašli način na koji funkcioniše njihov sistem oksitocina. Postoje situacije u kojima i oni znaju da uzvrate pogled, iako im primarno služi kao reakcija na opasnost.
Oksitocin je samo jedan od mnogih signala u mozgu koji su povezani s društvenim ponašanjem, tako da ne možemo još uvek biti sigurni da li je on razlog tako jake veze koju imamo s našim ljubimcima. Svakako, ovakvi početni nalazi su od velikog značaja za buduća ispitivanja, a u to da je odnos sa psom sličan odnosu s najboljim prijateljem ili drugim osobama za koje smo emocionalno vezani – nema potrebe da sumnjamo.
