Počeo je Orban, nastavio Kačinjski, drugi su tu i tamo probali da ih kopiraju. Evropska unija ima problem sa demagozima u sopstvenim redovima. Stvar komplikuje to što obe strane imaju veliki ucenjivački potencijal, piše Dojče vele.
Letos je francuski predsednik Emanuel Makron konstatovao da problemi EU sa pojedinim istočnoevropskim zemljama ne mogu da se svedu na spor sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, već da je problem mnogo dublji. Makron je to nazvao fundamentalnim istočno-zapadnim evropskim raskolom.
Izgleda da se ta dijagnoza potvrdila prilikom nedavne posete novog nemačkog kancelara Olafa Šolca u Varšavi. Njega su dočekali plakati na kojima su on i njegova prethodnica Angela Merkel stavljeni u isti niz s Adolfom Hitlerom i nacističkim ministrom propagande Jozefom Gebelsom.
Istovremeno se Nemačkoj prigovaralo “bezakonje” jer Poljskoj navodno ne želi da plati ratnu odštetu. To su bile otvorene provokacije.
Koliko su iliberalne snage jedinstvene?
Neki analitičari su bili krajnje zabrinuti kada je letos populista Janez Janša kao premijer Slovenije preuzeo predsedavanje Savetom EU. Janša vređa novinare na Tviteru, voli provokacije i zove Orbana “prijateljem”.
Na početku slovenačkog predsedavanja najvažnijim telom Evropske unije, Janša se pobrinuo za novi skandal, jer je na fotografijama zaokruživao slovenačke sudije koje smatra “komunističkim” i problematičnim.
Posle toga se ponašao uglavnom neupadljivo. Ali, Janša je bio na Orbanovoj strani u sporu Brisela i Budimpešte u vezi s jednim zakonom koji diskriminiše homoseksualce, kao i na strani Varšave u sporu oko poljskog razgrađivanja pravne države.
– Smatram da je ukupno držanje ove alijanse antievropsko. Ima naznaka da oni uspostavljaju neku vrstu nove Gvozdene zavese – kaže Marko Milosavljević, profesor za nauku o medijima na ljubljanskom Univerzitetu.
Ipak, Janšina manjinska vlada ne sedi baš čvrsto u sedlu. Narednog proleća su izbori na kojima opozicija ima dobre izglede.
I nedavni izbori u Pragu pokazali su da populisti mogu biti smenjeni na izborima. Andrej Babiš je smenjen kao premijer i novu većinu čini široka proevropska koalicija. I u Bugarskoj je u trećem pokušaju na vlast došla proevropska vlada, a u Rumuniji socijaldemokrate, koji vladaju u koaliciji sa antievropskim snagama, nisu uspeli da prošire svoju bazu.
Ekspert fondacije Karnegi za Evropu Štefan Lene smatra zbog toga da se kriza Unije uglavnom svodi na Poljsku i Mađarsku, i “nije karakteristična za ukupan region”. On zato ne kaže da se može govoriti o pogoršavanju odnosa između istoka i zapada Evropske unije.
Mađarska kao kolovođa
Kada je sredinom decembra predsednik SAD Džozef Bajden održao “samit demokratije”, predstavnici Mađarske nisu bili pozvani. Time je Budimpešta svrstana u “otpadničke režime”.
Mađarska opozicija je to upotrebila za napade na Viktora Orbana. Vođa opozicije Peter Marki-Zai je rekao da “međunarodna zajednica Orbana tretira kao neki virus”. On je dodao da je Orban dugo i naporno na tome radio, razvijajući odnose s Kinom, Rusijom i Azerbejdžanom.
Orban otvoreno zagovara “iliberalnu demokratiju” u koju spada stalna kulturološka borba protiv vrednosti koje preovlađuju u EU. “Mi smo liberalnu demokratiju koja doživljava brodolom zamenili hrišćanskom demokratijom 21. veka, a ona kao ciljeve ima tradiciju i bezbednost”, objasnio je Orban.
Preti li izlazak Poljske iz EU?
Poljski predstavnici su, za razliku od mađarskih, dobili pozivnicu od Bajdena da učestvuju na njegovom okupljanju u decembru. Da li je autokratsko preuređenje države tamo manje uznapredovalo nego u Mađarskoj?
Vladajuća poljska stranka Pravo i pravda od osvajanja vlasti 2015. kopira mađarski model. Suzbijaju se medijske slobode, podriva se nezavisno pravosuđe, vodi borba protiv prava homoseksualaca i prava na abortus, uz naglašeni nacionalizam.
Ali veliki sukob sa Briselom je izbio u oktobru kada je poljski Ustavni sud odlučio da su poljski zakoni iznad zakona Evropske unije. Time je Varšava posredno postavila pitanje ostanka Poljske u EU. Jaroslav Kačinjski je to odmah demantovao, a proevropske demonstracije u Poljskoj su pokazale da javnost još uvek nije “dovedena na liniju” onako kako bi to htela vladajuća partija.
Evropski sud je u međuvremenu doneo presude protiv načina izbora poljskih ustavnih sudija i promene u zakonima o sudstvu. Ova najviša sudska instanca u EU sa sedištem u Luksemburgu kaznila je Poljsku sa milion evra dnevno, jer poljska vlada ne želi da povuče uvedena pravila.
Demokratija se ne može nametnuti iz Brisela
– Iluzorno je verovati da se demokratija i vladavina prava mogu nametnuti iz Brisela – kaže Štefan Lene i dodaje da je to jedino moguće na demokratskim izborima. On ističe da ima nade jer su i u Poljskoj i u Mađarskoj glavni gradovi u međuvremenu u rukama opozicije. U Mađarskoj postoji uverljiv kandidat opozicije Marki-Zai, sa solidnim izgledima da pobedi Orbana.
Prema proceni Lenea, trenutno se nalazimo u “interesantnoj fazi između eskalacije i izvesnih kompromisa, koji bi celu stvar mogli dovesti do smirivanja”. Izgleda da je ucenjivački potencijal na obe strane značajan, zaključuje DW.
Taj raskol mnogi nece shvatiti ni kad bude ocigledan. Ima zemalja koje nikad nisu smele biti primljene u EU. Neki u Evropi su to znali, ali su gledali svoje interese, mutili vodu i trljali ruke. Gladni su se na svaki nacin uvlacili u dupe, samo da budu primljeni. Sad moraju da placaju i nemaju sanse da izadju bez gubitka teritorija. Poljska, na primer, nema vise sta izgubiti, ali nista ne primecuju. Ide se na to da na Visli bude Rusko-Nemacka granica. Dobili su tudjom krvlju i prokockali. Rata nece biti, samo trgovina.
Vrlo interesantno navijanje za sebi savezničke opcije na izborima u drugim zemljama. Đavo je odneo šalu. Federalizacija EU je već uveliko odmakla a to će registrovati birači malih zemalja kada im Nemci budu izglasavali vladu u Briselu koja će o svemu odlučivati. Nešto nalik na težnje iz Sarajeva da majorizuje Srbe u Bosni. Toliko o demokratiji i slobodi izbora u EU.