Opšte je poznata ovdašnja poslovica da je poštenje dugoročno najbolja politika, koja na engleskom jeziku zvuči baš simpatično, a definitivno je tačno da je poštenje jedina ispravna politika, bilo dugoročno ili kratkoročno.
Veoma je važno da svakom poslu pristupimo čista srca, bez pomisli da nekoga prevarimo ili okoristimo. Ključna je stvar da se sve što mi znamo, čime se bavimo, da za to dobijemo ekvivalent u novcu, u usluzi ili nekom proizvodu.
Ni manje ni više, nego onoliko koliko vredi to što znamo, radimo, prodajemo. Sve drugo znači narušavanje ravnoteže.
Posao advokata je po definiciji častan posao, kao i posao doktora. Poznato je da imamo anomalija u svim strukama, kod svih zanimanja, ali to ne umanjuje ulogu dobro odrađenog pravnog posla ili dobru dijagnozu i terapiju.
Nepravedne kritike
Tako je kod svih zanimanja, ali na ova dva zanimanja možda je nekako najviše kritike, često i nepravedne. Kritike su pre svega zbog toga jer smo osetljivi na zdravlje, ali i na novac.
Dobar doktor je više od doktora, kao šta je dobar advokat više od advokata i zato kada vam neko odgovara, nemojte gledati toliko koliko košta, već koliko ima profesionalizma, znanja, dobre energije u onome s kim sarađujete.
Ja ne mogu da zamislim da bi neko, bilo ko od nas, bio ponosan na to što ima najjeftinijeg advokata?! Svi mi imamo najbolje branioce, najbolje doktore, a sada ako je neko dobar, najbolji, nikako nije logično da bude jeftin, najjeftiniji.
Ako bi advokat bio jeftin, to bi skoro pa automatski značilo da nije toliko dobar, a svakako ne najbolji, tu bi se narušila ravnoteža. To bi značilo da hoćemo nešto puno (najbolje) za nešto malo (jeftino) i tu moramo biti jako oprezni.
Poučna priča
Svakome od nas treba najbolji doktor, najbolji advokat, a mi treba da platimo to što oni znaju i za nas rade. Takođe treba da izbegavamo da se naš advokat i naš doktor sretnu kako se ne bi desila situacija iz sledeće priče.
Dođe doktor iz provincije u veliki grad. Kako nije mogao da dobije posao, odluči da otvori ordinaciju. Da bi privukao mušterije stavi velik natpis u izlog: “Lečimo sve za 20 dolara. Ako vas ne izlečimo, daćemo vam 100 dolara“.
Prolazi jedan advokat i vidi to kao priliku da lako zaradi 100 dolara. Uđe u ordinaciju i doktoru:
“Izgubio sam čulo ukusa“.
“Nema problema, sedite tu i sačekajte“, reče mu doktor i obrati se pomoćnici: “Sestro, donesite mi lek iz kutije broj 17 i ukapajte tri kapi pacijentu u usta“.
Kada je to sestra učinila, advokat poviče:
“Pa to je petrolej!“.
Na to će doktor: “Čestitam, vaše čulo ukusa se vratilo. To košta 20 dolara“.
Advokat mu nevoljko plati 20 dolara i odluči da dođe i sutradan, da povrati pare i još zaradi.
Naredni dan advokat reče: “Izgubio sam pamćenje, ničega se više ne sećam“.
“Sestro“, reče doktor, “Donesite lek iz kutije 17 i ukapajte pacijentu u usta tri kapi“.
“Pa ovo je opet petrolej! Juče ste mi ga dali da bih povratio čulo ukusa“, poviče advokat.
“Čestitam, vratili smo vam pamćenje. To bi bilo 20 dolara“, uzvrati doktor.
Advokat plati i ode besan.
Dolazi on naredni dan i kaže da ne vidi ništa, da je slep.
Doktor mu odgovori: “Za tu bolest nemamo leka, izvolite vaših 100 dolara“.
“Zaboga, pa ovo nije novčanica od 100 dolara već od 20 dolara“, iznenadi se advokat.
Na to će doktor: “Čestitam, izlečeni ste, opet ste progledali. To košta 20 dolara“.
