Šta sve čestitim građanima može da se dogodi kad u takvom okruženju počnu da se bave politikom pokazuje primer uporne, hrabre, sada već umorne, možda i uplašene – žene, dr Dragane Jovanović, bivše sekretarke za zdravstvo u Beogradu, neke vrste gradske ministarke zdravlja.
Njena bitka protiv kriminala i korupcije, u kojoj se pominju ogromne svote novca, je za srpske uslove totalno atipična.
Nestranačka ličnost, koju kandiduje stranka uverena da je duboko reformska, perspektivna i jedini baštinik misije i dela Zorana Đinđića, tokom proteklih godinu dana, nanizala je nekoliko direktora domova zdravlja i kliničkih centara kao svoje početne trofeje, uspela ozbiljno da unervozi aktuelnog ministra zdravlja, a da ni jednom nije dobila javno ohrabrenje za ono što čini, čak ni sa adresa na kojima ne prestaju sa busanjem u prsa u borbi protiv kriminala.
Vrhunac ironije je gotovo uniformno ponašanje političkih stranaka, bez razlike kom bloku pripadaju: konkretne slučajeve krađa tretirali su vodeći isključivo brigu o svojim stranačkim političkim koristima.
Izgleda da je, na kraju, beskompromisnu ministarku Beograda niz vodu pustila i partija čiji je kandidat bila, verovatno se namirijući nečim opipljivim u uobičajenim međustranačkim trgovanjima. Posle svega, nakon serije hapšenja koje je inicirala, ona podnosi ostavku i odlazi u – legendu.
Ministarka je otišla, ali otvorena pitanja ostaju:
Kako je moguće da desetak kadrovskih rešenja srpskog ministra zdravlja doživi fijasko, a da on umesto ostavke, ili smene, postaje glavni tužilac dr Jovanović?
Može li toliki broj kadrova iz jedne stranke, u ovom slučaju G17plus, da bude među glavnim akterima skandala i postupaka u kome su najpre oštećeni bolesni građani i to za ogromne sume novca, a da sa vrha stranka i visoke državne funkcije ne ode, milom ili silom, njihov stranački šef?
Veruje li još neko da se toliko novca, kombinacija i ljudi na projektima koji su povod istrage i hapšenja, vrti bez znanja i kontrole najjače vladajuće stranke i okosnice koalicije, Demokratske stranke?
Sme li DS da odćuti slučaj gradske ministarke zdravlja, koja etiketirana kao paranoična i luda, pod pritiskom mora da ode?
Epidemija stranačkog egoizma toliko je zahvatila čitavu Srbiju, da princip ’’misli na sebe, pusti Srbiju", one najstamenije vrednosti – urušava.
A umrtvljenoj srpskoj javnosti nastavlja se prodaja priča o lekarima uhvaćenim sa 300 evra mita u rukama kao demagoški pokušaj da se predstavi kako borba protiv kriminala nema alternativu. Pošteni, časni i čestiti samo mogu da smetaju.
