US Postal Service je u ozbiljnim problemima, pa, ukoliko uskoro ne smanji troškove, može pod znak pitanja dovesti i dostavu pošte radnim danima. U ovu godinu su ušli sa deficitom od sedam milijardi dolara, a ako se ne promene regulative i ugovori sa sindikatima, američka pošta će u narednoj dekadi napraviti gubitke od skoro 240 milijardi.
Sa istorijom dugom 235 godina, američka pošta se trudila da hvata korak s vremenom, ali je tu trku u poslednjoj deceniji skoro izgubila, nespremno se hvatajući u koštac sa imejlom, Skajpom, Fejsbukom i drugim elektronskim novotarijama.
Od "Poni-ekspresa", iz 1860, preko redovne dostave svih pošiljki i u najudaljenija ruralna mesta tokom ove dvovekovne istorije, do markica koje važe zauvek, ovaj američki gigant kao da u godinama recesije ozbiljno posustaje, pa više nije jedno od viđenijih mesta za dobro i dugovečno uhlebljenje. Visoke plate i odlične beneficije zaposlenih takođe dolaze u pitanje, pa se očekuje oštra i detaljna reforma.
Status američke pošte zanimljiv je sa nekoliko aspekata. Kao državna institucija, ona ima možda najčudniji odnos sa saveznom administracijom; od nje se očekuje da se samofinansira, ali joj nije dozvoljeno da, shodno zakonima slobodnog tržišta, sama formira cene, određuje radne sate i dane ili utvrđuje unutrašnja pravila poslovanja.
Ovakva kombinacija službu je dovela u ćorsokak, pa se sada mora ili potpuno podržavati i biti finansirana od strane države, ili potpuno osamostaliti i utvrđivati svoje cene, polise i radno vreme. Konkurenti UPS I FEDEX zadovoljno trljaju ruke.
Nema mnogo onih koji veruju da će američka pošta ikada postati privatno vlasništvo. Kao simbol uređenosti ovog sistema, decenijama je potvrđivala da njihovi poštari mogu stići i tamo "gde medvedi nose poštu", na kraj ovog širokog američkog sveta dostaviti željeno pismo, božićni poklon ili radosne vesti. Pravila tržišta to nijednom privatniku ne bi finansijski opravdala, pa bi se takvih luksuznih poteza već u startu odrekao, praveći poseban raspored dostave za udaljena kukuruzna ili pustinjska polja. Jednom mesečno. Ili samo o velikim praznicima. Sa druge strane, poštanski servis je fundamentalna državna služba, osnova modernog, industrijalizovanog društva, zajedno sa državnim školama, putevima, vojskom, ona je nešto što slobodnom građaninu s pravom pripada.
Generalni direktor američkih pošta Džon Poter nagovestio je mogućnost ukidanja dostave pošte subotom, ali će za tu, kao i za sve druge odluke, morati da dobije odobrenje američkog Kongresa. Prošle godine pošta je otpustila 40.000 zaposlenih i zatvorila na desetine svojih lokacija. Ove godine još će 30.000 ljudi ostati bez posla.
Pitanje je sada hoće li to biti dovoljno za očuvanje efikasne, rentabilne i odgovorne poštanske službe, kojoj se nećemo i dalje podsmevati rečima da je ona još uvek jedan od najboljih dilova u ovoj zemlji – za samo 33 centa nose vaše pismo okolo-naokolo, nedeljama i mesecima.
