U drevnoj Grčkoj, postojbini olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodobsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul -8. avgust).
Pjer de Kuberten je početkom devedesetih godina XIX veka bio jedan od začetnika Francuskog sportsko-atletskog društva, koje se zalagalo za potpuni amaterizam u sportu, svima dostupan. To udruženje je imalo i presudan uticaj da se u Parizu osnuju značajne međunarodne sportske organizacije kao što su Internacionalna biciklistička unija (1900) i Svetska fudbalska federacija (1904), čiji je prvi predsednik dve godine bio Rober Geren, sekretar Francuskog sportsko-atletskog društva.
Na godišnjem kongresu Društva, 25. novembra 1892, na Sorboni, Kuberten je prvi put javno izašao sa zamisli da se obnove Olimpijske igre. Dobio je gromoglasan pljesak, ali su pred njim tek bila iskušenja do osnivanja Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) 23. juna 1894, takođe na čuvenom pariskom univerzitetu, i do početka Prvih olimpijskih igara dve godine kasnije. Jedan od problema, primera radi, bio je kako sastaviti rogove u vreći, Francuze i Nemce, koji su nosili ožiljke međusobnog rata (1870-1871). Nemačka nije poslala predstavnika na Sorbonu. Među osnivačima MOK su bili Francuska, Grčka, Engleska, SAD, Rusija, Mađarska, Švedska, Belgija i Italija, a Australija i Japan su poslali pisanu saglasnost.
Kralj smenio predsednika
Grčku je na Kongresu u ime Svegrčkog atinskog kluba zastupao Demetrios Vikelas (1835-1908), Kubertenov prijatelj iz pariskih dana. Francuski baron je zagovarao mišljenje da prve igre modernog doba treba da budu održane u Parizu 1900, na razmeđi dva veka, ali ga je upravo grčki trgovac i filolog odgovorio od toga, tvrdokorno braneći stav da domaćin može biti samo Atina kao prestonica postojbine Igara i da u potonjih šest godina čekanja može da presahne zanimanje za obnovu drevne manifestacije. Nađen je kompromis, iako je jaka struja zagovarala da prvu organizaciju treba poveriti Londonu. Vikelas je po automatizmu izabran za predsednika MOK, jer je po prvom statutu to mesto pripadalo predstavniku zemlje domaćina. Kuberten je imenovan za generalnog sekretara. Na čelu je bio kasnije, od 1896. do 1916. i od 1919. do 1925.
Vest o oživljavanju Igara uzbudila je svetsku javnost, a grčku s posebnim oduševljenjem. Međutim, ubrzo su postale očigledne poteškoće koje je organizatori trebalo da prevaziđu. Ozbiljan nivo takmičenja zahtevao je značajna finansijska sredstva, a u Grčkoj je besnela i politička i ekonomska kriza. Predsednik vlade Harilaos Trikupis je ulagao napore da poremeti organizaciju. Po njegovom je nalogu njegov zamenik Skuluzis, član organizacionog odbora, oštro kritikovao Kubertenov nerazumni budžet, nastojeći da se Igre ne održe u Grčkoj. Francuski aristokrata je morao da zapne iz petnih žila ne bi li razne važne strukture pridobio na svoju stranu. Troškovi su zaista triput premašili procenjeni iznos novčanih sredstava. Trikupis je kralju Đorđu ispostavio ultimatum: ili on ili prestolonaslednik Konstadin, koji je bio na čelu organizacionog odbora. Kralj je presekao 24. januara 1895. I, predsednik vlade je podneo ostavku!
Agilni princ
Princ, Đorđev najstariji sin, reorganizovao je noseće telo. Uklonio je iz njega sve protivnike Igara u postojbini. Preduzeo je mere da se u budžet privuče privatni kapital. Sredstva su počela da pristužu iz cele zemlje. U olimpijski fond se slilio 332.756 drahmi, ali i to nije bilo dovoljno.
U pomoć je spasonosnom idejom pritekao Demetris Sakarafos, osnivač Grčke asocijacije kolekcionara poštanskih maraka. Predložio je štampanje i prodaju markica s olimpijskim motivima, a grčki parlament je o tome doneo i podesan zakon. Kuberten se kasnije prisetio:
– Posle emitovanja poštanskih maraka uspeh Olimpijskih igara je bio zagarantovan!
Igre su održane od 6. do 15. aprila 1896. po gregorijanskom kalendaru (u Grčkoj se koristio julijanski). Mnogo je kontroverzi među istoričarima sporta po pitanju broja učesnika. S potpunom sigurnošću je ustanovljeno da ih je bilo 176, a s malom greškom na osnovu fragmentiranih podataka 246, u ogromnoj većini grčkih. Nisu sačuvana imena najmanje 41 takmičara u gimnastici, 22 u streljaštvu i sedam u plivanju.
Takmičenja su se održala u atletici, gimnastici, plivanju, biciklizmu, mačevanju, streljaštvu, rvanju, dizanju tegova i tenisu. Trebalo je i u jedrenju i veslanju, ali nisu. Po jednoj verziji razlog je bilo loše vreme, a po drugoj domaćin za svoje učesnike, budući da stranih prijava nije bilo, nije ni obezbedio čamce.
Čiji je Grk iz Egipta
Ni u broju zemalja koje su dale učesnike ne postoji saglasnost. MOK se poziva da ih je bilo 14. Neki izvori ne uključuju Bugarsku i Čile, a neki računaju da je predstavnike imalo 15 država, dajući to pravo i Kipru. Međutim, s Kipra, iz Egipta i iz Smirne u Osmanlijskom carstvu dolazili su takmičari pod grčkom zastavom. Otuda nema jedinstvenog stava ni o egipatskom učešću. Neki toj zemlji pripisuju Dionisiosa Kasdaglisa, jedinog učesnika s njene teritorije, koji se takmičio pod grčkom zastavom.
Vikelasova pusta želja
Ponesen odjekom Vikelas je već na Drugom olimpijskom kongresu u Avru predložio da se Igre na četiri godine održavaju u Grčkoj, što je bila i želja kralja Đorđa. Njegov isključivi predlog, naravno, nije prihvaćen pa je istupio iz olimpijskog pokreta i posvetio se obrazovnoj misiji. Dizgine MOK preuzeo je Kuberten.
